Економист

256

она динара, а у 1924 години 223,1 милиона динара, и ако је извоз у прошлој години био знатно већи него у 1923.

Међутим, решење Ц. Бр. 61602 о царинским повластицама при увозу остало је и даље у важности. При доношењу тога решења није се мислило да ће оно тако дуго имати важити. Њиме су оне царинске повластице дате ради обнове индустрије и радиности у Србији, Сличне повластице биле су тим потребније што онда нисмо имали обичних трговинских уговора са средишним земљама, из којих се дотична роба уопште могла набављати, а још и с обзиром на репарације у натури које су се имале примати од Немачке. Последице тих повластица биле су ове: 1. За нешто више од две године, до краја 1922, индустрија у Србији била је у главноме обновљена, и стала се и даље развијати. 2. Веома јак развитак индустрије у новим областима, а особито у Словеначкој и Хрватској, чије творнице нису биле упропашћене као творнице у Србији, и којима је царинска заштита на широком царинском подручју целе земље добра дошла. 3. Увећање старих и оснивање нових творница за прераду без царине увезених а таквих производа који су за дотичне творнице „полупрерађивине“. али за трговине готови фабрикати, те су се са њима могле правити злоупотребе, а то тим пре што царинска контрола за њихову индустријску употребу. није била организована. 4. Много већи увоз робе по овим повластицама него што се очекивало, и услед тога мањи царински приход према величини укупнога увоза, Посебна статистика о овом повлашћеном увозу није вођена, али се мисли да тај увоз износи 1/6 од укупнога увоза.

Крајем 1922 године већ се видело да је индустрија у земљи обновљена, и како су се.већ биле опазиле оне рђаве последице под тач. 3 и 4. то се стало помишљати да се то решење укине. Месеца јануара 1923 оно умало што није било укинуто. Сазнавши за то, индустријалци су стали протествовати, Они су представљали да им је тим решењем дата генерална повластица као засебном привредном реду, и како је оно било позакоњено у смислу Устава, да та повластица представља за њих стечено право, те да им се не може једнострано и административним путем одузети; затим да би укидање решења донело катастрофу за домаћу радиност, која је