Економист

335

Сасвим другу слику пружају Уједи- теоретичаре народне економије без разњене Државе С. Америке, где је нар. | лике крсти „објективним материјалидоходак у сталном порасту од 78.7 устима“. Сам овај назив није срећно 1850 г. до 179.8 у 1890 и до 263 у | изабран, јер је се до сада под мате1913 г. по 1 становнику ријалистичком разумела само школа

Ова стагнација народних доходака у | Карла Маркса.

Европи, по мишљењу П., зависи од| Напоран рад економске мисли у току слабог приноса народног капитала, који | деценија, да се нађе монистичко објадоноси у Енглеској 1918. године 16.6%/, | шњење појма вредности, није родио у Француској 1911. године 16.1%,, у | плодом и сасвим је оправдано, да пиНемачкој 1913. године 16.0%/,, док ме- | сац напушта јалово теоретизирање на ђутим доходак Америке у 1910. години | свом пољу те да своју пажњу конценчини 37.350, њеног капитала. Европа је | трише па „мењалном механизму“ и на пренасељена и приморана је стога да проблему цена.

искоришћује слабије природне изворе! „Али, – усвајајући субјективистичко у условима где рад и примена капитала гледиште Лифмана и поделу свију мање рентирају. газдиистава на она, која имају за циљ

искључиво лично употребу (потрошна Ог. Апд. бозаг, Socijalna Ekonomija. rocnomapcTBa) за разлику од оних, која Ljubljana I924. 85 din. се обављају у циљу добити (придобитна Потреба добрих уџбеника, који би господарства), писац долази до сасвим одговарали модерном стању неуке, јако | 19082 дефиниције капитала, за коју се се осећа у круговима наших акаде- Још никако не може рећи, да ли ће ма мичара. На жалост, баш за употребу | шта придонети објашњењу и расвенаших студената-словена, који желе да | травању економских проблема.

се упознају са основним појмовима еко- | _ Како се ови проблеми решавају са номске науке, књига има извесне не- | гледишта ових најмодернијих теорија, достатке. — врло је јасно и прецизно изнето у

Писац свуда и сваком приликом јигај | Госаровој ањизи, С тога се иста може in verba magisfri, a rakan „магистар“ | препоручити и читаће је са највећим је за писца познати научник Роберт | “нтересовањем сваки, ко жели да саЛифман са његовом школом. Лифман | мостално студира економске проблеме. је новатор у економској науци. Ватрени | Велика заслуга припада писцу у пропристалица овога новатора писац пише | налажењу научних дефиниција на овом у борбеном тону, што је пак незгодно | Још необрађенои терену. за један уџбеник. Досадање познате Ал. В

ДРУШТВЕНЕ ВЕСТИ.

Скупштина нашег Друштва. | Лазар Бугарчић присуствовао јоши у

У недељу 12. ов. м. одржана је го- |име Удружења Извозника и Кланичног дишња скупштина нашег Друштва. На Друштва, г. д-р С. Предић заступао је скупштини је било око 20 чланова, од Прометну Банку итд. Угледни беокојих су неки заступали и разна дру- | градски трговац и члан управе Народне штва, фирме и банке, Тако је г. д-р " Банке г. Мих. Л, Ђурић такође је био