Економист

352

би према предложеној прогресивној скали примила између 10 до 15 7 од откупне суме, т. ј. око 160.000.000 до 200.000.000. динара. Ова сума заиста, једва би била довољна да покрије управне трошкове закона, а за колонизацију слабо би што остало. :

А ако би се предлог г. Крсте Милетића изменио само у скали, и заменио са скалом предложеном у овом чланку, тада би држава добила приход од нешто више од 500—600 милиона динара.

А ако откупну цену по јутру рачунамо по 6000 динара, а порез на имовину према прогресивним стопама, изнесеним овде, тада би приход за државу изнео између 1600 до 2000 милиона динара. |

Из овог се види, да се при решавању откупа великих поседа, стављених под аграрну реформу могу наћи и знатни приходи. Аграрна реформа не само да помаже и подиже економски слабе и од њих ствара самосталне привредне јединице, способне за ношење терета, него може дати знатне приходе нашој држави. Ови приходи неће бити на одмет ни једном Министру Финансија.

| 5 0 максимуму и минимуму земљишног поседа.

У нашој аграрној реформи игра одлучну улогу максимум великог поседа, т. ј. највећи број јутара који се оставља бар по закону великом поседнику на слободно располагање. Земљиштем изнад максимума располажу аграрне власти (Аграрни Уреди, Аграрне Дирекције и Министарство) те га одвајају, експропришу за сврхе аграрне реформе, за задовољење месне сиротиње и колонизацију. Поред тога, на сам максимум забележена је забрана отуђења и оптерећења, те тиме Министарство може да контролише свако задужење и да спречи сваку продају, за коју се мора тражити претходна дозвола и скидање забране.

Максимум је различан према крајевима и има га 6 класа по величини и то обрадивог земљишта: 50, 75, 100, 150, 200 и: 300 хектара. Сем тог правог максимума, у који се рачунају зиратне површине, повећава максимум са пашњацима,