Економист

405

и очекује се скок и зарада, која се неминовно и остварује због сталног пада динара.

У том добу свако је предузеће рентабилно јер цене свима продуктима скачу, а режиски и остали трошкови учињени су увек још док су цене биле мање и услед тога је зарада још и већа.

Та чињеница натерује готово свакога, ако не да предузме неки сталан посао, а оно бар да врши почете шпекулације, тако да се број предузећа и предузетника повећава и с тим у вези тражња капитала. Већа пак тражња капитала поскупљује његову цену; каматна стопа се повећава.

То је први узрок високе каматне стопе у доба када вредност новцу пада. ~

Други узрок, не мање важан, састоји се у премији за осигурање ризика од пада валуте, коју сваки кредитор захтева од зајмотражиоца.

Не рачуна и не размишља само зајмотражилац — предузетник, већ то чини такође и кредитор. Његов рачун састоји се у овоме. „Нећу да улазим у послове“ — каже рецимо зајмодавац — пошто ни до сада нисам узимао. учешћа у предузећима. Имам преосталог готовог новца који ћу пласирати као и раније. Само пошто за тај новац ја могу да купим данас на пример десет акција Народне Банке по 5.000,— динара, а када ми новац буде враћен ја нећу можда моћи купити толико него само девет, јер цене свима акцијама и осталим стварима скачу, то ћу ја од мог зајмотражиоца тражити много већи интерес да бих надокнадио евентуални губитак у капиталу,

Јасно је дакле да се у доба пада вредности новца, када цене скачу, не гледа толико на приход добара која се купују, јер је у питању много важнија ствар од прихода: сачувати капитал. |

Тежња да се сачува неокрњен капитал у његовој апсолутној вредности диктује зајмодавцима да траже високу каматну стопу.

Као што рекосмо у том времену пада вредности новца, врло се мало мисли на штедњу: У ствари улози на штедњу чак и ако се повећавају номинално њихова стварна вредност једва да је равна оној, коју су имали и пре номиналног повећања.