Економист

406

Да резимирамо сад утицај 0 на висину каматне стопе.

1. Велика тражња капитала услед рентабилности свих врсти послова, која долази од скакања цена, изазваног падом вредности новца. ;

2. Сачуваши неокрњен капишал главна је тежња зајмодавалаца. Отуда комбинација премије за осигурање вредности капишала са каматном стопом.

3. штедње готово нестаје, јер је новац, најтипичнији облик штедње, нестабилан и нико радо не чува своју имовину у том облику.

Код нас пак поред ових општих чинилаца има и неких посебних које ћемо само напоменути.

Услед много других рентабилних послова наше су банке биле занемариле, у прво време, прикупљање земаљских уштеђевина. То је долазило мало и отуда, што су, ако не све, оно бар наше србијанске банке, уопште биле занемаривале ту врло важну делатност банкарску. Откуда је то долазило, тешко је са сигурношћу рећи. Може се ипак мислити да је добар део банака радио поглавито са капиталом од реесконта код Народне Банке, чија је дисконтна стопа увек била знатно испод пијачне цене новца, те банке услед тога нису ни биле

приморане да велики део капитала за свој рад набављају на другој страни т. ј. прикупљајући што више улога на штедњу.

Као општу појаву код свих банака у нашој земљи и као други посебни узрок, помињемо неподизање камаше на улоге у времену када је наплаћивана камата била нагло скочила услед инфлације. О овоме ћемо говорити мало више у трећем делу ове расправе, када будемо испитивали узроке ненормалности данашње каматне стопе.

II.

Да видимо сад како скок вредности новца утиче на величину каматне стопе.

Пре свега помињемо једну тако рећи евидентну ствар. Чим новац почне да се поправља свако га више цени. Нико више не гледа да га се што пре отресе. Сви мање купују, једном речи више се штеди. Другим речима у том времену могуће је лако смањивање задовољења потреба човечијих, које су као што знамо врло еластичне. На ту се жртву радо