Економист

407

пристаје, јер се у ствари задовољење потреба само одложе за доцније, што свакоме иде у рачун, пошто задржава код себе новац т. ј. куповну моћ која сваким даном постаје све већа и већа.

Да би боље објаснили наше схватање о порасту вредности новца морамо се осврнути и на кретање цена.

Обично се каже да цене скачу кад новац пада и обратно, да цене падају кад се новац поправља. Прво тврђене је потпуно тачно и скорашњи примери и код нас и на страни лиферују нам пуно доказа за то тврђење.

Оно друго тврђење: да цене падају кад се новац поправља у основи је исто тако тачно. Само што процес падања цена, иде много спорије и нешто друкчије него процес скакања цена. Кад курс новца скаче, а сви услови остали остају исти, прво се осети пад цена луксузне фабричне робе. Затим долази пад цена осталих индустриских производа, полу фабриката, и најзад и сировина. Од ових последњих у крајњој линији тек испољава се пад живошних намирница и надница. Према томе можемо поставити као правило, да се пад цена врши споро, полако и да треба да прође доста времена после скока вредности новца да се део процес заврши.

Напоменули смо ова неколика објашњења да би нам она послужила као аргуменат у једном питању факта које сад постављамо. Постоји ли пад цена код нас> Ми тврдимо да постоји и да је он последица веће интернационалне вредности динара, т. ј. његовог курса према страним монетама. Како секод нас, на жалост, тешко може доћи до статистичких података, то ћемо се морати задовољити само податцима из „Привредног Прегледа“ чију иницијативу у том погледу т. ј. завођење индекс бројева поздрављамо свесрдно.

Преглед цена на велико према „Гривредном Прегледу“.

Просечно у 1913 год. _ 100 јануар 1923 2098 јануар 1924 2034 фебруар Би 2101 март == 2040 Пад просечног нивоа цена

април 2 19783 у 1924 години према јанумај »» 1911 ару1923 г. износи 82поена.