Економист

408

јуни 1924 1984 јули 5 1995 август И 2049 септембар ,„, 1978 октобар ·,, 1981 · новембар ,„, 20837 децембар ,„, 2112 Просечно у 1924 2. 2016

Као што се може утврдита из горњег прегледа, ниво цена је био већи само у децембру од нивоа у јануару месецу 1993 год, У свима осталим месецима преко целе године 3абележен је пад цена према 19283 год .

Најзад напомињемо да је у погледу утицаја нивоа цена на висину каматне стопе главна ствар шенденција кретања тог нивоа, а не толико и његова величина. Довољно је чак да се и заустави само даљи скок- цена, па да се одмах осети јаче прикупљање готовине, већих резерви, пораст улога на штедњу, мањи обрт, једном речи штедња на све стране.

Утврдивши тако да су цене код нас стварно пале и знајући тако исто да се курс новца према страним монетама повећао, можемо продужити испитивање стања у погледу каматне стопе, створеног поправком новца.

Видели смо већ да је при таквом стању ствари у интересу сваког појединца да не троши много, већ да чува своју имовину у готовом новцу. Не само да ће тако бити у могућности да доцније врши куповине по јевтинијим ценама, услед њиховог пада и повећања вредности новца, не само да нема никакве бојазни да се што изгуби у капиталу, него на против поред сигурности чувана имовина у новцу данас пред“ ставља такође и евентуалну добит у капиталу. Безбедност имовине оно што је недостајало новцу, битном облику штедње, данас му се повратила и чак је и повећана оправданим очекивањем да ће та имовина постати још и већа услед поправке вредности новца, т. ј. моћи ће се доцније у размену за њу добити више добара него што би то сада било могуће.

На основу свих горњих разлога можемо закључити да је у доба дефлације лични интерес за штедњу повећан. 0јединци који имају сталне приходе, дакле упућени су, својим интересом, на штедњу.