Економист

409

Даје у ствари штедња већа доказује нам знатно повећање улога на штедњу код наших новчаних завода. Ево једног малог прегледа. Улози на штедњу у 1923 год. износе Дин. 2.077.513.529.„ по тек. рачунима 1923г. , -- - 1508.579.056Дин 3,581.092.585.По нашем мишљењу овој суми треба

додати још износ од Дин. 3.881.898.163који представља пасивне тек. рачуне, ~ Jakne укупно И „ 7.862.990.748 —

Ова последња импозантна цифра представља капитале депоноване код банака на дан 31. децембра 1923. год

За 1924. годину наводимо неколико примера повећања улога на штедњу и по текућим рачунима.

Повећање према Улози у 1923 год. 1924. год.

Банке хиљаде динара Прва Хрватска Штедионица 264.000,— 813.000,Хрватска Свеопћа Кредитна Банка 116.000— 310.000,Југословенска Банка 41.500,— 280 5 00 = Панчевачка Пучка Банка 10.980, — преко 46.000 ,Београдска Трговачка Банка 6.200,— 11.600.Београдска Задруга 2.013 — 10:452,Уједињене Банке у Крагујевцу 1082 = 5.440,свега 441.175— 1.428.992 —

Из овог малог прегледа види се да је повећање улога знатно и то и релативно и апсолутно.

Прелазимо сада на испитивање каматне стопе у доба дефлације. Тада се, понављамо, рентабилност послова смањује, што изазива сасвим природно извесан застој у производњи и то поглавито у фабричној индустрији или уопште у предузећима која прерађују сировине. Тај застој се врло мало показује у производњи сировина, а готово никако у земљорадњи која може чак и да се повећа.

Како је највећа тражња капитала за индустрију и предузећа која се баве прерађивањем то се следствено тако исто и тражња капитала смањује, т. ј. капитали уложени у индустрију, услед застоја, једним делом постају слободни.

=