Економист
475
M
управног) буџета од 15 милијарди динара, док се на село троши једва четвртина те суме. Он о утрошку буџета не зна ништа, као ни о правцу којим се крећу општи државни послови. Неупућен у питања јавнога живота. сељак зловољно и злурадо гледа на све варошане, нарочито на господу. Изван културе, он завидљиво и са мржњом посматра све „луксузе“ наше малене и слабачке цивилизације. Лаган и завараван од свих, он диже руке од свега што није његов себични и тренутни интерес: продаје се о изборима, обмањује на пијаци, губи своју стару честитост. — Тако се поред здравља, нагриза савест и морал најсвежијих елемената народа, трује се извор са кога би могао доћи лек нездравом и хаотичном градском животу.
Пико се не бране првенсшвено о селу и његовим недабама. Привредне установе које постоје — земљорадничке задруге, пољопривредна и господарска друштва — слабе суи несавремене. Политичке странке, чак и оне које се називају сељачким, воде „велику државну политику“, решавају крупна национална и државо-правна питања, и не стижу да се забаве сељаковим свакодневним потребама.
П. Шта радити — За све крајеве наше земље, са изузетком Словеније, важи ово: на нашем селу још није рађен један организаторски посао у економском M кулшурном 10гледу. Рад на верском и националном буђењу или на чисто политичкој агитацији можда је био потребан у једном периоду историје. Данас је он постао недовољан. Показало се да је демократија политичких „права и слобода“ једна груба лаж у једном народу који је неписмен, заваљен у балкански јавашлук и средњевековни ропски дух, који не уме да ради земљу и не зна за најобичније здравствене прописе, кога сви лажу и поткрадају, за кога су закон и држава нужно зло. Место националистичке и политичке демагогије, треба приступити најзад оном послу који још није рађен на селу, а који једино може оспособити наш народ за улогу намењену Југославији на Балкану и у свету, — треба предузети темељан соцпалан рад.
Шта је шо социалан раде По нашем мишљењу, данас се намећу нови методи рада на селу: - :
1). Место привидно крупног, у истини површног и празног вођења велике политике, треба да дође ситан организаторски, рад: стварање задруга и синдиката, удружења за набавку, прераду и продају, течајева за неписмене, васпитање одраслијег сеоског света за рационалнији рад у свима гранама привреде и практичног живота; течајеви из науке о здрављу, испитивање и решавање практичних питања, и то баш оних која у дотичном крају сељаке највише интересују.
2). Место просјачења сељачких гласова, треба почети давати сељаку од кога се до сада само тражило. Једино чи-
ара