Економист

483

добили или проширили и такве фабрике и индустрије за које наша земља није повољна средина производње.

(li) Најкомпетентнија личност за вођење царинске поли--

тике у оном времену изјавила је писцу да се хтело да решење ЦБр. 55.590/920 важи годину дана, само да се имала намера да се оно продужи да важи још шест месеци.

(Ш) Што распис ЦБр. 61.602 није на правилан начин ни обнародован ни позакоњен. Он је обнародован у „Службеним Новинама“ (бр. 217 920) са означењем на крају: „Из Канцеларије Генералне Дирекције Царина“, у место са потписом Министровим или Генералног Директора. Он је Законодавном Одбору послат као- прилог у простом препису свога текста, без икаквог озваничења: и без потписа старешине надлештва и без оверења текста. Да је Законодавни Одбор био распис узео у расматрање, он га таквог не би позаконио, него би га повратио са захтевом да му се пошље у веродостојном службеном облику, и то заједно са основним и зањ меродавним решењем ЦБр. 55.590/920. И онда би Одбор, без сумње, уочио несагласност расписа са решењем у погледу рока важења, па распис не би ни позаконио. Али, Одбор распис никако није ни узео у расматрање у остављеном року, те је услед тога узето да је распис позакоњен у смислу чл. 130 Устава. Истина, у чл. 72 Закона о буџетским дванаестинама за април—јули 1925 овлашћена је „Краљевска Влада да на цредлог Министра Финансија може решење ПривредноФинансијског Комитета Министара ЦБр. 61.602... по потреби мењати, допуњавати или укинути“, те би се могло закључити да је поменути распис тако, и ако доцкан, заиста позакоњен. Али, то би био брз и погрешан закључак. Пре свега, апсолутно је нетачно да је решење Комитета под ЦБр. 61.692/920; решење Комитета је из ранијега времена и носи ЦБр. 55.590/920. Ова нетачност налази се и у књизи „Општа Царинска Тарифа“, коју су приредили Др. Франо Господнетић и Др. Конрад Шмид. Међутим, као што се из изложенога већ видело, акт ЦБр. 61.602 јесте распис Генералне Дирекције Царина којим је она одлуке из поменутог решења Комитета спровела у примену, и то на својевољан начин тумачења и проширавања у погледу рока важења. Затим, што је још важније, Народна Скупштина није примила к знању садржину расписа ЦБр. 61.602. Она је билау правној заблуди мислећи да је тај распис донет и позакоњен на правилан начин и да је беспрекоран и у погледу важења. Па како све то стоји, како наиме тај распис законодавац свесно и вољно није ниКако и никад примио, то из тога следује закључак да тај распис по својој садржини за законодавца као и да не постоји. И зато државни органи који тај распис примењују, царински и Кфнтролни, могу, сада пошто се открила његова

4 у еврима аи ја