Економист

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ.

„Дефлациона валутна политика“. Ових дана, под горњим именом, изишла је из штампе брошура г. Д-р Владе Марковића. То је управо збирка чланака, које је писац, како сам у Предговору каже, оштампао почетком ове године у „Трговинском Гласнику“. То је, вели, урадио у циљу, да покрене надлежне, да приступе решењу валутног проблема, и то путем дефлације, јер он сматра, да је тај начин најбољи и најкориснији.

Та збирка г. Марковића садржи 22 чланка, од којих последњи носи напис: „Закон о решавању валутног питања“. То је управо његов пројекат за поменути закон, који обухвата 33 разних овлашћења и прописа за Краљевску Владу.

Ми немамо могућности да редом пропратимо све чланке, јер би насто и сувише далеко одвело. Узећемо све те чланке као једну расправу и груписаћемо сва пишчева разлагањи око главног питања: решење валутног питања путем дефлације.

Познато је, да једни писци предлажу, да се сви садањи динари преобрате у златан динар, разуме се, по извесном курсном односу (општа девалвација), док други писци налазе да би се решење валутног питања боље извело, кад би се један део садањих динара повукао из циркулације, а други део замени златним динаром — дакле мешовит начин; девалвација и дефлација. Г. Марковић противан је и једном и другом начину, јер је он у опште против девалвације, која би, по његовом тврђењу, проузроковала огромне штете многим грађанима и установама. Он је за чисту дефлацију, за чисто повлачење динара из оптицаја — све док садањи динар не достигне златан паритет.

491

Ови су главни наводи г. Марковића противу девалвације:

„Девалвација претпоставља предходну стабилност курсне вредности динара, и то бар за неколико месеца... Али стабилизације, како се она жели, не може бити. Најмање пак може бити речи о каквој апсолутној стабилности... Осциликање се увек може очекивати“.

„Девалвација представља пљачкање свих установа и појединаца. који новцем располажу...“ „Девалвацијом се штете сви сопственици акција новчаних завода“.

„Девалвација има и једну врло незгодну страну, а на име, што је тешко

одредити размеру, у којој ће се папирни динар замењивати златним...... Може пак врло лако и са пуно основа у релативно кратком року курсна релација динара бити много мања према златном динару но што је данас.... Па где ћемо се зауставити, коју релацију да сачекамо и произвољно узмемо, ада се не покајемо, што је народ у нелогодној размери оштећен“.

Као примере штетности девалвације г. Марковић наводи као најглавније::

1. Трговац у Београду имао је пре рата 100.000 дин. За време окупације за тих 100.000 динара добио је 50.000 круна. Приликом замене круна у динаре добио је 12.500 дин. Ако се девалвацијом замени 10 дин. папирних за један динар у злату, добиће свега 1.250 златних динара. — „Јели то право Јели то моралног“ — пита г. Марковић.

2. Један новчани завод у Србији имао је пре рата капитала са резервним фондовима 6,000.000 дин. То су били златни динари. Девалвацијом свело би се на 600.000 дин. Али после рата тај је завод повећао капитал и фондове за 45,000.000 дин. Девалвацијом то би се

мара а