Економист

МИРУ ле

492

свело на 4,500.000 дин. Тај би завод на предратном и поратном капиталу, путем девалвације, претрпео штету од 9,900.000 златних динара. — „Јели то право и допуштено >“

3. Какав штедиша пре рата имао је у некој банци 100.000 дин. Девалвацијом имао би свега 10.000 злат. динара. „А зашто то Нашто штете онима, које ваља неговати>“ — поставља питање T. Марковић.

4. Неко има акција ког предратног завода, које су коштале пре рата 100 дин. Девалвацијом свеле би се на 10 дин. у злату. _ „Мада ли то одговара правичности 2“

(Сад да видимо шта г. Марковић наводи у корист дефлације.

„Кад се изводи дефлациона политика, онда се унапред зна, да у времену јаког снажења динара у циљу прелаза на златни паритет, као и под режимом златног динара, целина не само што неће имати штете, већ огромне користи“.

(Са поступним снажењем динара писац није задовољан, па вели: „Ми имамо сада случај, да се динар оснажио, а цена хлебу скочила“... „Но кад је у питању нагли и високи скок динара, да то причини, да се, рецимо, за годину и две дана, динар подигне на златни паритет, онда се може рећи, да he снажење динара повлачити и релативно нагли пад пољопривредних производа“.

Приликом наглог снажења динара, „само би била у питању евентуална штета појединих сопственика индустрије, али апсолутно није у питању пропаст индустрије, као једне гране земаљске привреде. Индустрија остаје, само мења сопственика“.

За извознике вели: „Они неће бити у положају, да осете какву штету, што је роба попустила у цени с обзиром на нагао и висок поправак динара.“ |

За улагаче пак вели: „И они су сигурни за своја потраживања од банака,

у колико су банке сигурне и брзо ликвидне у својим потраживањима од по-. јединих својих дужника“.

Као најважније мере за извођење дефлације, Г. Марковић предлаже:

1. Да држава врати зајам Народној Банци у року од три године.

9. Да се продаду државни домени као и државна индустријска и трго„вачка предузећа, изузимајући железнице, бродарство, у опште саобраћајна средства, и израду монополисаних прелмета, па сав добивени новац да се употреби на одужење државног дуга Народној банци. У куповини да уче ствују и странци.

3. Да се изједначи закон о непосредним порезима. Стопе, по којима се тај порез има наплаћивати, гласиће у злату, па ажију додавати. Прирези за 1996. и 1997. г. да буду изузетно 100%/% који ће се употребити на отплату дуга Народној Банци.

4. У времену, предвиђеном за олуживање дуга Н. Банци, предвидеће се у буџету прве брџетске године 21/, милијарде динара, а друге године, по могућетву исто толико ради одужења дуга Народној Банци и ради извођења решења валутног питања.

5. Направити спољни зајам у Ви сини до 25,000.000' фунти стерлинга, па према потреби и већи, ради одужења дуга Народ. Банци и ради ис плате унутрашњих дугова.

6. Да Влада, по резервисању 10 требних сума за одужење дуга Народ. Банци и исплате унутрашњих дугова, откупљује на берзама директно, или преко цојединих установа обвезнице ратне штете, 7% зајма и аграрног зајма.

7. Да Влада из новчаних средстава, која су побројана, припреми споразумно с Н. Банком металну подлогу у довољној висини, да би на основу ње

могло бити у оптицају 600—700 мили-