Економист

уна динара, кад динар постигне златни паритет.

8. Овластити Владу, да може, у споразуму са Н. Банком, обуставити размену новчанца за законски метални новац, кад динар дође на златни паритет. 9. Да се поступно смањује ажија на стопе свих врста непосредних пореза и прирезе — повремено-и поступно.

10. Да све стопе свих посредних пореза (царина, царин. споредних такса, трошарине, монополслих такса, монополских артикала, такса од саобраћајних средстава: железннца, бродарства, пошта и телеграфа, и свих осталих државних такса и јавних дажбина) претворе у стопе по динарима златног паритета, рачунајући по курсу, који је био за динар према швајцарском франку на дан ступања на снагу тих пореза и осталих дажбина.

11. Сви послератни зајмови појединаца код Држав. Хипотекарне Банке у динарима, да се одмах претворе у динаре златног паритета, а по курсу по којем је Банка продавала девизе, добивене на рачун послератних зајмова, односно по курсу оног дана кад је коме зајам давала из својих средстава.

12. Све личне издатке свега државног особља, радника, војника ит.д.

претворити у одговарајуће износе златHHX дирара по курсу динара према швајцарском франку оног дана, кад је која обавеза за исплату постала.

13. Сва уговорна државна плаћања (набавке, лиферације, закупи зграда, купљене непокретности и т. д. претворити у цене златних динара, по курсу, који је био за динар према швајцарском франку оног дана кад је уговор закључен. То исто да се учини И за приватне дугорочне уговоре закупа земљишта за обрађивање, зграда

за индустријске циљеве, закупа самих индустријских предузећа и т. д.

493

14. Да Држава жирира зајам Хипотекарне Банке на страни, ради давања зајмова онима, који су подигли грађевине и задужили се код приватних установа.

5 = =

Изнели смо све најглавније разлоге г. Марковића противу девалвације, све најглавније разлоге у корист дефлације, а тако исто и све најглавније мере које он предлаже за решење валутног питања. То смо учнили ради оних, који нису читали г. Марковићеву брошуру, а и ради оних, који су је читали, али нису били у могућности да групишу све што је писац брошуре рекао у 22 чланка.

Не желимо задржавати се на појединим разлозима и предлозима пишчевим, јер би то било врло дуго и досадно. Послужићемо се једним другим методом, за који држимо да ће читаоцима дати могућности да оцене: у колико су сви ти разлози и предлози г. Марковића оправдани.

Полазна је наша тачка одговорити на питање: Које су то фазе кроз које је наш динар пролазио док није дошао до данашњег стања и чиме се која од тих фаза карактерише»

Те су фазе:

Прва: фаза предрашна.

Новчанице у злату. Новчанице у сребру. Потпуна размена.

Друга: фаза Балканског Рата. Новчанице у злату. Новчанице у сребру. Размена новчаница у злату са 159).

Трећа: фаза Светског Рата. Новчанице у злату ишчезоше. Новчанице у сребру умножене. Од размене ни помена.

Четврта: фаза поратна. Само новчанице у сребру и све веће њихово умножавање.