Економист

592

дохотка“, пошто извор дохотка нема никакво примање, него се примање црпе из извора дохотка.

У тшачци 1 имају се речи у кламери „тако звани трошкови режије, изоставити, јер се под трошковима режије разумевају и други издатци. Према томе се има преудесити и Мачка O тако, да се место речи „у трошкове режије“ ставе речи „у трошкове означене у тачци !“.

Члан 83. Г.

У дрвом ш Ппослдњем ставу треба место речи „збира чистога прихода појединих извора“ ставити речи „збира чистих примања из појединих извора“.

Даљу прешнаку види код члана 56 тач, 1.

Чл. 85.

Реч „Приход“ у натписима појединих извора дохотка ваља свуда заменити са „доходак“, јер се овде не ради о приходима (Епгасе) него о парцијалама укупног дохотка, које извиру из појединих извора, а те се парцијале такође називају дохотком, јер се иначе ни неби могло говорити о укупном дохотку, с којим називом започиње члан 79.“)

Примећујем овде, да јеу стручној анкети реч приход на основу мог разлагања била одабрана за појам, који Немци обележавају називом Епгао. У том се смислу порези на приход као предметни порези и у пројекту стављају у опреку према порезу на доходак као персоналном порезу. Ипак пројект не само на овом месту него и иначе употребљује често назив приход и у другом смислу, у случајевима наиме, где Немци говоре о Еткбине, Ептаћтеп, а и Ешкоштеп. Та недоследност у употреби једног основног термина није ни мало згодна за један закон и може само да уноси забуну. С тога треба назив приход свуда, где је употребљен у другом смислу, исправити према томе, како то дотични случај собом доноси. Негде ће се — као и у споменутим натписима — моћи рећи доходак, другде примања или примитци, понегде се тај назив

# Уг хрв. зак. чланак Х: 1909 о доходарини употребљује у својим натписима (5 16 и след. исправно реч „доходак“, а аустриски закон о директним персоналним порезима у 5 163 и след. употребљује исто тако назив „Einkommen“.