Економист

618

римо једну општу слику одн. бацимо један општи поглед на колекцију Нептунских Конвенција. 1.

Потреба пактирања односно закључења уговора (конвенција, између наше и Краљевине Италије може се свести на следећа три разлога:

1) Било је потребно ликвидирати односе приватно правне и јавно правне природе — који су постали пре и за време рата у областима, које су до свршетка рата припадале једној држави (Аустро-угарској Монархији), а које су по свршетку рата припале делимично нашој а делимично Краљевини Италији. Било је потребно, као што рекосмо, закључити једну (или више) конвенцију, која ће, једном за свагда те односе ликвидирати, — старајући се, наравно, да та ликвидација буде што правилнија, и да појединачна права и интереси буду што мање оштећени.

2) у другом реду било је потребно закључити једну конвенцију, која би, водећи рачуна о економским везама и интересима који се по правилу јављају између суседних привредних јединица, а нарочито кад су оне, као што је то овде случај, до скора припадале једној и истој држави, — смањила оне штете, које би морале наступити у пограничној зони једне и друге државе, кад би те економске везе, услед факта повлацења нове политичке границе, биле на једанпут прекинуте. Из овог разлога било је потребно закључити уговор о пограничном промету, који би водио рачуна о конкретним приликама и потребама у пограничним зонама уговорних страна.

3) Најзад је било потребно, с обзиром на редовне економске потребе између двеју суседних држава, чије неједнаке економске структуре пружају повољне услове за међусобни промет добара, — створити сталне основе за повољан раз витак тога промета. У овом циљу имао се закључити један трговински уговор у ширем смислу, који би омогућио повољан развој и трговачког, и железничког, и бродарског саобраћаја између нас и Краљевине Италије.

Ова је била, да се тако изразимо, шема за преговоре између наше и Криљевине Италије; у следећем изложићемо значај ове шеме, као и то, да ли су се преговарачи, ну којој мери, те шеме придржавали.