Економист

o а со

II.

Било је врло потребно да се повуче јасна разлика између она три разлога (узрока) који су диктовали наше преговоре са Италијом: — повлачење те разлике потребно је с тога, што сваком поједином разлогу одговара по једна засебна група уговора (конфенција), које се групе међу собом разликују и по форми, и по садржини, и по ефекту-једном речју у свему.

1. Оном првом разлогу (ликвидирање правних односа створених пре свршетка рата) одговара група т. з. ликвидационог уговора. То су уговори, који имају да расправе (ликвидирају) извесне приватно-правне и јавно-правне односе, засноване пре и у току рата у областима, које су до скора (до свршетка рата) биле у саставу једне а после рата пришале двема државама.

Ови уговори као што се и на први поглед види, носе карактерно обележје једне пресуде (решења) којом се решава (ликвидира) једно спорно питање; одн. још тачније оне носе обележје једне опште пресуде (норме), која поставља правила и норме за ликвидирање великог броја спорних питања исте одн. сличне врсте.

С обзиром на оваку карактеристику сви уговори из ове групе имају само моменшани вфекатш, т. |. њихова дејства престају, — па у вези с тим и сами уговори — онога момента, кад сви спорови буду пресуђени и пресуде извршене. Томе следствено за ове уговоре не предвиђа се, по правилу, рок трајања, већ само моменат њихова ступања у живот и рокови за извршење донетих пресуда.

2. По оном другом -разлогу имао се закључити један уговор о пограничном промету, који би водећи рачуна о конкретним економским потребама свакодневнога промета на граници, створио повољне услове за обављање економског саобраћаја који задовољава те свакодневне потребе.

Специјалан уговор о пограничном промету обично као саставни део трговинског уговора — редовна је појава код свих суседних држави, које имају суву границу. Он ствара, као што је наглашено, повољне услове за обављање економског промета на граници, за који промет, због тога што се обавља свакодненно а у малом обиму, није погодан онај ре-