Економист
628
дима вели: „За Немачке прилике мали и средњи посед је најидеалнији. Он је, како у погледу производње жита тако и у погледу производње стоке, надмоћнији од великог поседа“. До истих резултата су дошли Ерих Каја и Рихард Милер на колонистичким поседима у Источној Пруској и у Поморанској. Ти су резултати просто поражавајући. Код четири колоније, од којих је на двема А и Б (у Поморанској) преовлађивало сточарство, а на другим двема В и Г (у Најмарку) ратарство, жетвени принос по хектару је износио:
А. Б: В. Г. На великим поседима 958 1142 1608 1226 На малим поседима (колонијама) 1485 2210 1922 1687.
Другим речима: жетвени принос по хектару био је на малим поседима већи, код А за 23, код Г за 375 код А за 49,8 и код Б. за 935 процената. Такође, код приноса кромпира, Кајл налази исти проценат.
Надмоћност малих поседа понајвише се испољава код сточарства. Свиња је било на малим поседама 3—4, а говеда 9—83 пута више него на великим поседама. Крава 4 пута више. Коња 2 пута више. Такође живине је било 2—3 пута више. Исто толико пута и кошница.
Каја и Милер, испитујући резултате, газдовања на великим и малим (насељеничким) поседама, нашли су даље: да је претварање пређашњих великих поседа (спахијских имања) у мале сељачке (насељеничке) поседе изазвало велики пораст ратарске и сточне продукције; да је темпо рашћења и продукције и приноса, код малих (насељеничких) поседа далеко брже ишао него код великих поседа.
У јачем сточарству лежи главни узрок надмоћности малих поседа, а с њим у вези и ратарства, јер јаче сточарство вуче за собом јачу производњу стајског ђубрета. Значај, пак, стајског ђубрета за повећање пладности и физичког удобравања земље, познат је довољно: Ааја нарочито указује на огледе, чињене дуго година на разним огледним станицама, којима је утврђено: да су земље, ђубрене само минералним гнојивима знатно подбациле у приносу од оних, које су поред минералног и стајским ђубретом ђубрене. Нагомилавање хумуса кроз стајско ђубре видно је утицало на физичко побољшање земље. На земљама са „старом снагом“ т. ј. које су ђубрене