Економист

629

дуго година стајским ђубретом, минерално ђубре се је боље исплаћивало, веће дејство показивало, него онде, где се стајско ђубре није употребљавало. Кад узмемо у обзир да су насељенички (мали) поседи, захваљујући свом два и три пута развијеном сточарству, два и три пута више имали стајског ђубрета на расположењу, онда је јасан одговор зашто је на њима већи жетвени принос него на великим поседима.

Овде долази још и повољна околност у обзир : да мали поседи брже сређују поље, јер располажаху са више радне снаге. Која вели о томе: „Чак и кад у једној колонији пред косидбом отаве једна иста жетва предстоји као и на суседном великом добру, апсолутно је сигурно, да ће колонисти више жита унети у амбар него дотично добро. Број расположиве радне снаге је код колониста готово двострук, чељад је своја и жетва почиње на време, и док је иста код њих у велико смештена под кров, дотле жито дотичног добра још бије ветар и киша на њиви. Колико се за то време истресе зрна из влаћа, можемо себи представити. Ако пак добро хоће да спречи губитак зрна, мора жетву почети пре времена, док зрно још није достигло пуну тежину. Дакле, ипак се губитак зрна не може спречити, услед дужег трајања жетве. Узмимо даље: како сељак пажљиво диже сноп са крстине при товарењу и додаје га своме сину на колима. Пази да се ниједно не истресе. Ретко тако хоће да буде пажљив слуга или надничар. А како је са жетвом, тако је и са сетвом. Сељак чим дигне снопље са њиве одмах угари. Великопоседник то не може, јер његова жетва и сношење снопља дуже траје. Такође, искоришћавање сваког кутка земље, као и многе друге ситнице, сељак далеко боље постиже.

Свуда, где су велика добра претворена у малопоседничка насеља, констатован је велики прираштај сточарства, Тако, на малопоседничким насељима у Западној Пруској иу Познању порастао је број коња са 980, говеди са 1879), свиња са 9319. Једино овце и козе, због нестајања пашњака и утрина, показују опадање.

Пада у очи, такође, нагло јачање живинарства на малим поседима.

О пресудној улози, коју сточарство има на малим поседима, у једном извештају ово се вели: „Кад једном сељак буде

ЕКОНОМИСТ 42