Економист

985

што би множењем кат. чистог прихода добиване нове основице свуда приближно имале одговарати половини фактичног чистог прихода). Усвоје ли се те пропозиције, онда ће ваљати тачци, о којој је овде реч, додати још одредбу о томе, који се износ у крајевима без катастарских операта има претходно сматрати катастарским чистим приходом; одредба се та може лако донети у духу оних пропозиција, које се тичу специјално тих крајева. — Ако би се код коначног изједначења земљарине за целу Кеаљевину — било путем нове процене и разредбе по истим начелима и у крајевима с катастарским оператима било путем темељите ревизије катастра — хтело кат. чисти приход и даље држати приближно на висини половине фактичног, остаје тачка, о којој је овде реч, нетакнута. А ако би циљ био, да катастарски чисти приход по могућности буде изразом фактичног чистог прихода, онда се лако може подједнако преиначити та тачка у том смислу, да се и чисти приход земљишта има одбијати само до износа, који служи као основица за разрез пореза.

Морам још да приметим, да је неконсеквентно, када и пројект допушта одбитак кат. чистог прихода у двоструком износу. По члану 21 прејекта имао би се, како сам код тог члана одмах на почетку споменуо, кат. чисти приход дићи на разину фактичног садањег чистог прихода, а у таковом случају може логично да се допусти само одбитак једноструког износа кат. чистог прихода. Ако се је ипак друкчије мислило, онда је члан 21 требало друкчије формулирати, али онда подједно и рећи, до које се мере — у релацији према фактичном чистом приходу — има дићи кат, чисти приход, јер се то питање не може решавати изван закона, пошто битно упливише на величину пореског терета — баш као и сама пореска стопа — и на релацију тог терета напрама теретима, које представљају други облици пореза.

Ми 56.

Увод члана 57 да се преиначи тако, да гласи: Не могу се одбити, и ако су веродостојно доказане, ове позиције:

Образложење за ту преинаку инволвира даље образложење за преинаку тачке 6 овог члана.