Економист

637

Личка пруга и њено окономске Последице

].

Личка пруга је последица компромиса између бивше Аустрије и Мађарске. Далмација, и то специјално њезин централни и северни део, одувек је тражила излаз на Босну. Далмација је географски згодно постављена према Босни, а и њезине економске везе, премда су их политичке прилике непрекидно ометале, ипак биле су, што се копна тиче, увек упућиване на ту страну. Врло је значајно да је и сам чувени талијанашки градоначелник Сплита Баја-Монти, превише од пола века видео будућност тога града у вези са Босном и Србијом. Скоро ће да буде 70 година откад су се почели јављати први јавни гласови, откад су штампане прве брошире, упућивани први меморандуми, молбе и протести Далмације Бечу у том правцу. И та непрекидна борба кроз толико деценија склонула је Аустрију да се побрине једаред и за ту њену покћерку. Хтела је да јој ипак даде везу. Из политичких разлога ваљда није хтела да се дође до подизања источне везе централне Далмације са Босном, али већ је била решила да јој даде врло згодну везу долином Уне. Мађари су међутим устали проти тој очитој опасности Ријеци и, после дугог преговарања као дете тог компромиса, породила се је и личка пруга. Као споменици тих разних перипетија у тој неодлучности настале су оне две започете, а не продужене пруге, једна уског колосека која још и данас иде од Сплита

до Сиња и друга нормалног колосека Сплит—Шибеник—Книн која је сада део личке пруге.

Далмација је добро знала да док буде старе монархије, а нарочито Мађарске, не може да се нада много-чему од те дугачке пруге, али веза са светом била је тако јако парола да је и такова веза испуњавала радошћу сва срца у Далмацији.

По ослобођењу нашли смо на недовршену личку пругу. Одмах се, разуме се, подигло питање везивања Далмације с унутрашњости. С обзиром на конфигурацију нове државе међутим ово се питање нешто изменило. Пре свега није се више радило само о вези Далмације с Босном или с Хрватском, дакле о једном локалном проблему Далмације, него се еле-