Економист

636

зволити увоз, нема никаква ослонца у ветеринарним постулатима, — и према таквом стању ствари потребно је испитати, који су разлози могли диктовати постанак овога предлога. Ако се марљиво проуче трговинско-политичке мере, у Аустрији, Маџарској и Италији после рата, онда није тешко запазити, да све три овде поменуте државе показују врло јаку жељу, да врше посредничку улогу између западних и средње-европских држава с једне и балканских држава с друге стране. Као доказ за ово довољно је да наведемо њихов захтев: да њихове трговачке коморе одн. њихови транзини магацини издају уверења о пореклу за туђу робу која транзитира њихову територију. i Исти циљ има и овај захтев односно транзити стоке и сточних производа. Ако би овај захтев био спроведен кроз трговинске уговоре (ветеринарну конвенцију), наш транзит стоке и сточних производа кроз Маџарску, Аустрију, и Италију био би као што смо то раније изложили, онемогућен, одн. зависио би од добре воље дотичних држава. И пошто би њихова добра воља често изостала — као супротна њиховој тежњи о посредовању и нашој трговини са Западом — то значи, да бисмо ми били принуђени, да своју стоку и сточне производе, које намеравамо извозити у западне и средње — европске државе, извозимо у Маџарску и Аустрију, па да их ове даље препродају директним потрошачима, наравно уз једну лепу посредничку зараду која би пала на наш терет. У нади да наши преговарачи неће учинити ову грешку, слободни смо указати на погрешну праксу, коју је наше Министарство Пољопривреде (Ветеринарно одељење) више пута поновило. Као орган који има да се стара о стању заразне стоке оно је, често пута доносило расписе о транзиту туђе стоке кроз нашу територију, у којима је била јасно изражена не ветеринарна полиција, већ трговинско-политичка тенденција да се неким државама отежа долазак на пијаце где иде наша стока. Ова намера, сама по себи, не мора бити погрешна; али она може имати за нас врло рђавих последица, на име кад је и треће државе копирају и употребе против нас. Желећи је да се Ветеринарно Одељење Министарства Пољопривреде ограничи на ветеринарну полицију, а да остави другима бригу о Трговинској Политици. M. T.