Економист

641

дугога пута с лађом нису знали раније да се на то реше. Раније су само чисто локалне пруге ишле из Сплита у околицу, а све главне пруге ишле су дужином целога приморја. У последње време се то помера, а није далеко време кад ће Сплит бити главно излазиште тих већих каботажних линија као Сплит—Сушак, Сплит—Трст, Сплит—Анкона, Сплит—Дубровник, Сплит—Метковић и т. д.

Мало по мало међутим и трговци ће пронаћи свој рачун да им роба дође преко Сплита или Шибеника уместо да иде на неку другу даљу луку. Очигледно пак да ће се ово потенфицирати одговарајућом тарифском политиком, што се тиче робе, а нарочито кабасте. Ту Шибеник овом железницом добива више него Сплат јер му је пруга знатно краћа и без успона, а то ће обоје утицати да овакова роба иде у Шибеник што је и до сада био случај баш са дрвом, баукситом и угљеном.

IV.

Али у вези са овим повећањем саобраћаја и трговине дакле са тим добрим странама испољиће се и недостаци, у првом реду неизграђеност обеју лука, немање магацина, непостојање дизалица, ранжирних колосека и других помагала промете робе као и недостатак хотела, станице и т. д.

Па премда су та питања, као што се види и врло важна и врло акутна, ни у Сплиту ни у Шибенику није још створена база за њихово решење: где да се започне са грађењем; луке. Задатак је у томе да се изабере најподесније наутичко место, место где са што мањим трошком може да се добије највећи економски ефекат: највећу пристанишну дужину, обалску површину, и најподеснију дубину са што мањим трошком и да се изабере оно место где се може да ради на парче и са прекидима, где се сваки комад ново сазидане обале може да употреби као целина и као део будуће целине.

У Шибенику уместо искоришћавања његове дубоке, лепе и велике градске луке, помишља се на зидање изван саме луке у месту званом Заблаће. Највећи је мотив зато што је дно шибеничке луке и сувише стрмо, клизаво и дубоко и да има нешто струга. То није међутим у читавој тој огромној луци, јер према источном крају пристаниште може да се ван-