Економист

643

Питање зајмова у злату Код 700980 Фондова.

Сви се слажу у томе да последњим законом о становима није решено станбено питање ни за кућевласнике ни за закупце, јер није тим законом повећан број зграда ни за једну више. Дакле о конструктивној страни тога питања није хтео законодавац, скупштина и влада, да решава, и ако су кућевласници и закупци то по некад у својим многобројним скуповима захтевали, и ако се тога питања законодавац у претпоследњем закону дотакао и покушао да реши у неколико.

Већ више година Енглези су учинили да се убрза подизање зграда тиме што се кућевласницима и закупцима земљишта на дуге рокове, на закуп од 50, 90 и више година, ставила новчана средства за подизање зграда по јефтин интерес, мислим око четири процента. Тај је начин учинио да се тако убрза подизање зграда, које је заостало за време рата; он је учинио да закупне цене станова не буду тако страшне као код насит.д.

Па да ли Влада С. Х. С.-ије може штогод слично учинити за своје становништво» Свакако да може.

Управа Фондова давала је пре рата зајмове на зграде и земљишта по 6 од сто камате и 1 од сто отплате, сада је она са новим именом као Хипотекарна Банка, то повећала за нове зајмове услед скупоће новца на међународној пијаци на 10 од сто камате а 4, 2 од сто отплате. Зашто је повећана отплата кад је новац тако скуп, те је и плаћање самог интереса сувише за дужнике» Зато што је вредност нашег садашњег динара наспрам златног динара колебљива и што динар расте. Некад динар вреди пет, некад шест, 7 и 8 златних пара. Сада је његова вредност око 9 златних пара. Да га назовемо деветпарцем за сада, до бољих прилика. Услед рашћења динара може доћи дужник убрзо до немогућности плаћања, па банка треба да се осигура,

Нашем се динару у односу на злато вредност од 1923. године повећава, он се снажи како веле финансијери.

Наш је динар почео у главноме од почетка 19928. год. да се снажи, док је од 1918. год, па на даље све брже и брже

падао у вредности да је у 1922. год. достигао до пет златних пара динарских.