Економист

761

Светска пијаца у циљу „потпуне ориентације дужна је дакле водити рачуна о: поновном „доласку Русије. са. својим продуктима. Морамо пратити привредан живот Русије не само из радозналости према овом покушају. „социалистичког протекционизма“ (израз Л.Троцкога), негои у интересу сопств>ног обавештавања. Хтео бих за сада истаћи још само једно. Куповна моћ руског сељака знатно је порасла услед добре жетве ове године. Да би повећану тражњу бар донекле задовољила, Влада намерава проширити индустријску продукцију до граница могућности. Оправдана је стога сумња, да ли ће бар идуће 1926. године претећи за извоз довољне количине угља, нафте па најзад и дрва, које се јако тражи у унутрашњности Земље ради циљева реконструкције. ~

Доказ за ово тврђење налазимо у званичном листу Совјета „Економическаја Жизњ“ од 19. септембра о. г. Секција за гориво Врховног Савета Народне Привреде утврдила је, да је за подмирење потреба у земљи нужно, да се лиферује фабрикама, железницама и т. д. 291 мил. пуди нафте. Међутим од целокупне продукције нафте, која се предвиди у 1925/26. години, преостаје за употребу у земљи само 9250.5 мил. пуди. Ими дакле мањак од 40 мил. пуди. '

Ипак Савет Народне Привреде није донео одлуку о смањењу извоза за ову количину нафте. Баш ових дана налазимо у поменутом листу информацију, да је Совјетска Влада поверила банци „Аргус“ у Барцелони монополно право продаје производа нафте у Шпанији, Португалу и њиховим колонијама и да лиферација прве уговорне године има да изнесе 930 хиљада пуди нафте (1 пуд = 16 клг.).

Потрошичима у зељи преподат је савет, да сву количину нафте, која им не достаје, замене горивом друге врсте. У том циљу је индустрији у Петрограду дозвољен увоз 150 хиљ. тона енглеског угља. HM пре рата је индустрија Петрограда радила на енглеском угљу, док је истодобно руски угаљ из Доњецког басена експортиран у Турску за потребе Анадолске железнице па чак и у Италију. Видимо, дакле, да се и у том погледу „историја понавља“.

Све чешће се чује, да су извесне бранше трговине „дезориентисане“ због неизвесности око намера Совјетске Русије; штетне последице оваквог стања није тешко сузбити тачном и објективном информацијом. То је циљ и ових наших редака.

Ал. В.