Економист

762

Трговински уговор између Краљевине (С. Х. (. и Аустријске Републике.

ЈЕ

У септембру месецу ове године потписан је у Бечу нов трговински уговор између наше Краљевине и Аустријске Републике.

Овај уговорни елаборат има 4 дела, на име: (1) општи део уговора; (2) уговорне тарифе; (3) ветеринарну конвенцију; и (4) споразум (одн. споразуме) о пограничном промету.

1. Општи део уговора садржи општа правила (принципе), која ће важити за узајамни промет добара између уговорница. Из овог дела вреди споменути:

а) Принцип слободне трговине (чл. | и 2), по коме су уговорне стране примиле обавезу: да неће спречавати узајамни промет добара ни увозним нн извозним, ни транзитним забранама (изузев оних које су у уговору изрично предвиђене: јавна безбедност, санитет, монополски артикли, виши земаљски животни интереси);

6) Принцип највећег повлашћења,.по коме су се уговорне стране обвезалг (чл. 3. 4.), да ће дати једна другој безусловно највеће повлашћење;

с) Одредбе из чл. 14-16, које зајемчавају поданицима уговорних страна: правну заштиту; употребу саобраћајних установа; право доласка у област друге уговорнице у циљу закључивања трговинских послова.)

Да споменемо, најзад, одредбе из завршеног дела уговора, које салрже основне принципе железничког и поморског саобраћаја.

9, Уговорне тарифе садрже везане царинске ставове за све главније артикле узајамног трговинског промета.

У нашој уговорној тарифи везани су ставови за робу у чијем је увозу код нас Аустрија заинтересована; у аустријској уговорној тарифи пак за робу, коју ми извозимо у Аустрију. Ове су тарифе доста опсежне, што је у осталом сасвим разум“ љиво с обзиром на јак узајамни промет између сауговорача; везане царинске стопе пак прилично су високе, што значи, да је и једна и друга страна тежила да сачува компензационе објекте за уговоре са трећим државама.

У. По угледу на послератне трговинске уговоре ни овај уговор не регулише питање о етаблисману странаца.