Економист

785

товане и редиговане пре њега и изван њега и које ће бити вероватно извршене после његовог одласка (Шац). Министар сам савијаће се под теретом и викати да га ослободимо од толико послова, за које он нема ни времена ни воље ни моћи. Али ми, како вели Шардон, запојени старим идејама, хоћемо да он буде нека врста бога, присутног свуда, који види све, познаје све, одлучује све, решава сва питања. Он хоће да се ослободи од толиког терета; али ми смо ти који му без престанка говоримо, под утицајем једне химеричне идеје: ви управљате лађом, ви сте дакле господар свега оног што се деси!

Пошто су на министра сваљени толики послови, десиће се сасвим природно да министар буде ограђен са пуно закона, уредгба, са пуно разних правила и то са свију страна — то ће га међутим ометати у његовом раду и неће му допустити. да изводи политику у једном одређеном правцу и са доследношћу. У таквој ситуацији, он неће бити у стању ни да врши ефикасно своју главну и неопходну функцију контроле над. административним чиновницима. Ми сви знамо да фраза којом министар одговара на интерпелације: „Ја покривам све чиновнике своје администрације“ — не пружа никакву озбиљну гарантију. (Шардон).

И а«о некомпетентан са гледишта стручности, као претставник парламента и народа, министар мора да одржи свој ауторитет и његова реч и одлука имају да буду последње и највише; као претставник парламента и народа он ће имати да спроведе извесну политику коју одобрава или жели парламентарна већина одн. његов партиски клуб, без обзира како на то гледа један стручњак. У таквој ситуацији појавиће се лако случајеви сукоба између министра и стручног шефа који, разуме се, мора да се потчини вољи министра. Министар ће на пр. поднети парламенту један пројект који сматра корисним за општи интерес. Али чиновници његове администрације, људи од заната који познају добро ствар, који познају не само теорију већ и праксу, сматрају напротив тај пројект опасним за јавне функције или за само вођење јавне функције. У том случају они могу само да обавесте министра, јер се сматра за једну велику кривицу против службене дужности, ако они то јавно кажи. Но министар не мора да води рачуна. 0 њиховим обавештењима, и они ће бити принуђени да дају