Економист

786

белешке, акта, статистику, да би помогли да прође један пројект који они сматрају рђавим за народ.

Директор је истина тај који држи ауторитет једног сталног и традиционалног организма чији део он чини, једне огромне и солидарне војске, распоређене по замршеним кулоарима и канцеларијама чији план он једини држи, једног арсенала безбројних уредаба и циркулара којима он једини рукује. Јер поред све некомпетентности министрове, и једне прећутне абдикације, нарочито у свакодневним пословима, десиће се да се на многим важним питањима мора да повуче пред министром који има политички ауторитет, и кад је најдубље уверен да једна мера не ваља. Воља министра остаје увек суверена. Отуда директори се декуражирају и дезинтересују за посао. Готово никада они немају циља да предузму одн. да пред ложе министру какву дубљу реформу. Дуго искуство их учи, како се изражава поменуто друштво француских научника, да они могу остати у служби, трајати (ашгег) само под условом да постану — мртви.

Али мислите да министри имају довољно времена за државне послове; Никако, они су и одвећ заузети везама са парламентарцима, посланицима и бирачима, чиниоцима који су их довели на власт. Посланици народни, који се индивидуално не би смели да мешају у администрацију, то врше у једној поражавајућој мери, у облику писама, посета, корака разне врсте, учињених од посланика и сенатора код шефова администрације, и то једино у посебним интересима. Да се да један појам о важности ове злоупотребе, довољно је рећи да на пр. министар пошта има сваки дан да одговори на 900 писама чланова парламента, да ова кореспонденција окупира тридесетину чиновника и да повлачи годишњи издатак од једног милиона франака (Фејол). — Па и то је само једна од најмањих незгода интервенције посланика. Како долазе од политичких лица, тужбе су природно предмет једне нарочите пажње министра, који никако није престао да буде једно политичко лице. Дајући задовољења посланицима и сенаторама који раде за свој поновни избор, он себи ствара ослонац у парламенту. ИМ тако он чак и у времену кад ради послове као министар, не ради их у општем интересу. Посветивши сувише много времена за личне интересе, он је изгубљен