Економист
777
У 1. Кратика (реформатора) данашње администрације.
Њихова критика почиње са критиком социалне, економске и културне политике, наставља се критиком на парламент и политичке обичаје и морал, и завршава критиком „администрације и буџетирања. Њихова критика социалне, еко(номске и културне политике уперена је против духа и метода града. Модерна држава, на име, није умела и није хтела да се користи слободним социалним силама и није поступала по једном сигурном научном методу. Сем тога, пренатрпана мнотобројним функцијама, она није могла да покаже повољних резултата ни у погледу својих сопствених функција владања «као што је заштита правног поретка). Критика против парламента и политичких обичаја и морала уперена је против „данашњег духа партиског: против партиског морала, једне искључиве тежње за влашћу, против нерада, против једног "погрешног рада који почива на погрешној поставци, на вери у свемоћ закона. Критика против администрације је управљена против апсорбовања администрације политиком, против концентрисања целокупне администрације у министрима који факстички не могу да савладају толики посао, против несталности министара, кобних утицаја партиског духа на администрацију, против неодговорности министара и чиновника, најзад она је управљена против њене нерационалности и несавремености, нарочито у погледу начина буџетирања који спутава државна привредна предузећа да би се могла водити по правилима "рентабилности и продуктивности.
Данас је по мишљењу ових реформатора једна „банална“ истина да се држава показала неспособном да води привредна предузећа и да чак, пренатрпана многобројним кулТурним и економским задацима, не може да врши како ваља ни своје функције „власти“, „владања“ (гувернманталне функције). То је у току рата тако рећи парало очи свакоме ко год је хтео и умео да види. Трећа Република није могла да затвори очи пред новим социалним појавама. У својој борби за тегзистенцију, она је сваки дан примала потпору у народном "ловерењу и поуздању у њу, али зато баш она је дуговала пролетаријату, обезоружаном од укидања корпорација, једну потребну заштиту против ових страшних сила. То је био за„датак тежак, иу осталом бескрајан јер људски елементи, људи