Економист

778

који су предмет овог заштитног уређења, сами по себи су сложени, осетљиви и у вечитом покрету преображавања (Фавареј). Оно, што је држава урадила, било је, у целини узевши, делимично добро, делимично рђаво како то мисли и формулише један од реформатора, Фавареј. По њему добро је било, што је израдила извесне обавезе или забране које може да изрекне само држава. Такве су: ограничавање радног времена, полиција и хигијена радионица, обавеза послодаваца да уплаћују у разне врсте осигурања, и т. д. Врло добро, чак изврсно је, што је дала пролетариату да се брани сопственим оружјем и да побољшава своје услове сопственим средствима. Добро је дакле, што је држава, повратила право штрајка, коалиције и асоциације, којих је он био лишен за време више од целог века заблудом револуционарном. „Удруживање у свима својим облицима: синдикалистичко за узајамну помоћ, кооперативно, ето сувереног ослободитеља“ (Фавареј). Али рђави су били они закони којима је држава чинила пролетариату милосрђе, или тачније по формули самог Фавареја: „Закони названи закони социалне реформе добри су или рђави у правој сразмери са моћи коју дају пролитаријату, и у обрнутој са милосрђем које они деле“ (Фавареј). И, на жалост, без колебања, социално законодавство последњих година може се оквалификовати као законодавство које је било више милосрдно него што је било творац. моћи и живота. Прво, ти закони су се на првом месту бавили људским бедама и социалним невољама, као што су старост, слабост, лудило и идиотство. У место да своју интервенцију и своју помоћ укажу на првом месту деци и мајкама и почну са њима, па редом младом човеку који ће једног дана да покаже своје физичке и моралне способности, старешини породице када прети да му болест или беспослица упропасте породицу и т. д., иу последњем реду лудима и идиотима, они раде обрнуто. Друго, законодавство чисте помоћи има све недостатке приватног милосрђа, увећане шкодљивим утицајем, својственим бирократском начину рада. Та интервенција, и ако племенита, често је невешта и вређа нормалан „природан“ ток ствари, и тако на пр. у место да старце стави на терет породица, ставља их држави и друштву. Она више задовољава савест јавну и приватну у место да иде до дубоког корена зла. Т. ј. она више хоће да ућутка за момент глас свести