Економист

849.

ни сматрати да му је право повређено, те према томе овде: и не постоји административни спор, а кад нема административног спора онда другостепена административна власт не може ни упуштати се у расматрање и доносити своју одлуку.

Тек кад Ђ. В. А. Д. плате ову редовну дажбину могли би молбом за повраћај да заснују административни спор, јер. би се тек тада у начелу могло предпоставити да им је право, може бити, повређено.

На оваквом гледушту стојала је до садаи Генерална Дирекција Посредних Пореза, а и данас стоји кад се тиче држав. дажбине те нема никаквог разлога да ово гледиштемења кад се тиче општинских дажбина. Ово гледиште до сада заступао је и Државни Савет.

Ни решење, које је и Управа Трошарине издала Ђ. ВВ А. Д. не може се сматрати као неко административно решење већ само као једно рачунско извешће да би фабрика знала колико има да плати на име редовне дажбине.

II.

Погрешно је тврђење Дирекције да овде постоји спор: 0 примени тарифе, јер овде није питање тарифе већ питање Уредбе, II}.

Погрешно и сасвим произвољно Дирекција је протумачила прописе чл. 73. Уредбе, сматрајући да он долази у примену само кад је трошарина плаћена и кад се иста има да врати због извоза ван реонг.

Да је се Дирекција обазрела на начелни и императивни пропис чл. 59. Уредбе, она неби могла дати овако погрешно тумачење чл. 73. Уредбе, јер би по таком тумачењу ова два прописа дошла у колизију а то није овде случај.

Чл. 73. Уредбе не треба посматрати само као један формални пропис јер ће се тада доћи до овако нетачних одлука, већ га треба посматрати као један материјалан пропис који даје право општини да на израђено пиво у реону а извежено ван реона наплати за себе једну накнаду, која је равна једној десетини трошарине.

Тиме што општина не наплаћује своју трошарину на све без разлике производене количине пива, да после за извежене количине врати трошарину по одбитку 10% — већ наплаћује само једну десетину трошарине на ван реона извежене количине, Општина чини Велику услугу баш тим произвођачима јер им на тај начин оставља капитале способне за саобраћај.

Али том концесијом коју Општина чини овим произвођачима и која чини само једну форму у наплати, — Општина се не лишава материјалног права и то њено право остаје па ма каква се форма при наплати трошарине узела.