Економист
_ Погрешним разумевањем прописа чл. 73. Уредбе Дирекција је. дошла до овако погрешног решења, _ Лон
Li a ty А-
a без пенооноћ, BH за уувмова 45
) 2ЕВ
Погрешно Дирекција наводи да општина: није ни имала управо на ову накнаду, јер није било никаквог рада трошаринских органа око извоза пива.
Ова 'накнада није ни прописана за рад око извоза, како погрешно наводи Диргкци, већ за контролни рад око про„изводње: i
А да заиста постоји контрола производње па према томе и рад органа око контроле те производње најбољи су докази баш сами прописи чл. 64, 66, 67, 70. 71,72, и 74. Уредбе о Варош. трошарини, што свакако не може бити непознато Генералној Дирекцији.
М.
На завршетку својих разлога Дирекција се позива и на "Цл. 30. Уредбе, коме позивању у основи нема места, јер се тај пропис раније Уредбе на којој се и оснива ово решење односи на повраћај трошарине, а овде нема ни говора о повраћају трошарине.
На основу свега овога решење Генералне Дирекције Посредних Пореза незаконито је и као такво на основу 086 тужбе има се поништити“.
Државни Савет решајући овај предмет по тужби донео је следеће одлуку, да тужбено решење не може остати са ових разлога: „што општина према чл. 73. Уредбе о варошкој трошарини у Београду, има право наплате 10'/ на робу, која се износи из трошаринског реона, а на име трошкова за извршени рад трошаринског особља око израђених предмета. Дакле, то су трошкови за контролни рад око производње. То право Општине признаје и сам Минисгар у одговору на тужбу. С тога је неумесан приговор у одговору на тужбу, да ce члан 783. Уредбе не може применити у овом случају, јер да није било никаквог рада трошаринског особља око производње овога извезенога пива, пошто на првом месту није испуњен главни формални услов да је трошарина наплаћена и да се враћа по одбитку 1/10. То тврђење не може да опстане ни с тога разлога, што Општина ниједним прописом није везана да 109, на име трошкова мора наплатити при износу робе из трошаринског реона, нити Уредба садржи пропис да то њено право застарева у извесном року“.