Економист

780

постала једна потреба. Али под заштитом таквог законодавства ми смо видели како је Француска одржавала земљорадничку производњу расипничку (неекономску) и индустриску производњу вештачку; и ми.смо, сем: тога, видели, да је међу дубоким узроцима опште ратног сукоба имало претежну улогу интервенционистичко законодавство. Што се тиче социалног живота земље, држава је сасвим јасно била немоћна да међу класама створи мир и споразум“ који је неопходан за њихову плодну сарадњу. Социални антагонизми су се после рата умножили и постали још озбиљнији и тежи. Осуђујући претерано проширивање интервенције државне и расипањењене активности, индивидуалисти су нарочито заинтересовани да осигурају извршивање њених сопствених функција управљања. Међутим, држава се није показала довољно способном да загарантује мир нити изнутра нити споља. Још пре рата, а камо ли сада, она није успела да сузбије злочинства и преступе, да спречи развијања криминалитета деце, да казни саботажу, агитацију на улицима и т. д. Она није после рата успела да ухвати и казни злочинце међу многобројним ратним шићарџијама који су непоштено маневрисали и за' које јавно мнење није престало да тражи“ казну најстрожију и најправичнију. Докле је један велики број полицајаца употребљен на деградирајуће послове ниске шпионаже против личних непријатеља владе и на мотрења илузорна и без опасности, камбриолажи и напади оружаном силом умножавају се. У културним, економским и финансиским функцијама могла се још мање показати способном. Сто пута се понавља о недостацима наших жељезница, наших канала и наших пристаништа, о стационарном ако не и назадном стању наших институција наставе и т. д. Свима су већ познате тешкоће и погрешке у финансиској политици. Кад се све сабере, онда се мора закључити да држава не врши ниједну функцију како ваља. „Њена неспособност је потпуна када производи; она је готово такође извесна, мада мање непосредно очевидна, када уређује; и, да би рђаво испуњавала ове две фукције, држава је доведена да жртвује друге, које су њене битне функције управљања“ (Шац).

Као природна последица једне овакве политике је фискална политика коју држава води, политика „фискалности