Економист

854

парламента, о начину на који су они водили функције. Једино ови технички функционери могу да утврде континуитет, методу, јединство погледа који се мењају, који имају различите погледе, који се често враћају у приватан живот и чија се улога и чак име не зна кад се опази да је једна грана административна рђаво вођена. Нису дакле министри ти који треба да буду одговорни за вођење јавних функција: то су стални чиновници који имају да одговарају пред министрима за вођење ових функција; министри могу бити пред парламентом одговорни само за контролу коју они врше над сталним чиновницима. |

У најбољем случају ће министри, како то мисли поменуто друштво француских научника, задржавајући своју парламентарну улогу (рада на законодавству с парламентом, и др.), доносити декретима „велики број одлука важних које he ангажовати будућност, да реформишу многобројне постојеће организације или чак да створе нове у сагласности са законима на снази, — разуме се и то уз помоћ техничких саветника чије учешће у спремању закона и декрета треба да буде веће него данас.

За овакво решење није само разлог сталност и конте“ нуитет у раду и одговорност сигурна и одређена министра и директора. Друштво реформатора налази још један, и њега сматра као главни. А то је, на име, да је у интересу што бољег вршења како контроле тако и административног посла и управо успешног, да се послови специализирају. Сваки интелигентан човек може бити један изврстан контролор, дакле, и ако није спреман једном дугом каријером, исти човек био би бедан директор... Ограничити и специализирати његове функције је за министра једино средство да му се допусти да утиче на ток функције. Престајући да буде удављен под гомилом аката, он ће имати времена да контролише рђаве стране извршења и да изучава планове реформе или програме нове које му директори предлажу или који су већ пред парламентом... Не будући истовремено жртва и саботер својих бироа, он ће имати најзад независности и времена, потребне да би могао ценити и пресуђивати.“

Али министар као битни представник политичке власти треба да може, увек, у сваком послу и под својом одго-