Економист

875

реса утврђена према вредности општег државног кредита у моменту емисије; враћање годишњим отплатама у рапидном року амортизирања које одговара вероватном трајању индустријског оруђа (машине) претстављеног овим првим капиталом. Кад је публика уписала у ову емисију, држава је добила 500.000 фр. Кад би се ових 5 милиона унели у текуће приходе годишњег буџета, операција би била катасрофална, јер би завршила просто на просто отуђењем Народне Штампарије од стране државе. Министар финансија, напротив, уништиће подједнаки део вечитог државног дуга откупом на берзи, у каси депоа, и т. д. Претпостављајући да је загарантован интерес 57, с једне стране, општи државни буџет неће добити више 250.000 1. добити, које ће Народна Штампарија имати од сада да намени на службу ових обвезница, али с друге стране, он ће престати да подноси терет од 250.000 17. вечитих рента, које ће бити уништене са стварањем ових обвезница. Операција се, дакле, у равнотежи, а допушта држави без трошкова по њу, један покушај који се намеће, да примени на једну од својих индустрија правила општег индустриског искуства. За прву и главну корист од ове операције везују се и те да ће 5 мил. вечитог дуга бити сигурно амортизирани, пошто су 5,000.000 облигација потчињени прецизним правилима амортизирања и да ће буџет бити од сада за увек ослобођен сваке тражње кредита од стране Народне Штампарије, пошто ће се она у случајевима потребе обратити својим резервама или самој публици.

Државно предузеће ће морати да има један свој управни (административни) савет, директора и буџет.

Управни савет биће састављен од чланова назначених од министра и то тако, да ће доцније, у случају упражњених места, министар имати да бира са листе предложене од савета, од чланова изабраних од особља и чланова изабраних од публике, јер публика „већ одавно како има да нешто каже администрацији о јавним функцијама“; међутим не може се узети да је претстављена у парламенту који данас не претставља многе социалне интересе или рђаво претставља (као на пр. потрошаче монополисаних производа, путнике или експедиторе жељезница и пошта и т. д.). Могло би се дати право гласа и извесним трговачким коморама и рад-