Економист

924

даљем случају била изложена захтеву зајмодаваца да им уступа у експлоатацију своје финансијске изворе — водовод, канал, трошарину, — тако да тај пут води томе да би зајмодавци водили нашу комуналну политику, а општинске би управе биле сведене на незнатну улогу административног посредника између зајмодавца и грађанства. |

1) овај би зајам био с финансијског гледишта врло тежак, а његово остварење није ничим зајемчено;

2) радови би се из њега само делимично могли остварити, у главном из редовних општинских средстава, а довршење њихово би постало врло проблематично за дуги низ година;

3) ова понуда срозава углед наше општинске управе на ниво некултурних и бесвесних народа.

Напомена. Овај рад не преставља исцрпну анализу понуде, у њему сам се задржао само на главним моментима, те нисам говорио о великом броју услова и других питања из ове понуде. Али ни међу њима нема ни једног повољног ни по општину, ни по нашу комуналну политику.

Др. Душан Шантић.

ПРИВРЕДНА ХРОНИКА

Из праксе Државног Савета по Фин. споровима

Il. Главна Контрола је изјавила тужбу Државном Савету, противу решења Министра Финансија (Генералне Дирекције Посредних Пореза) од 14. марта 1925. год. Бр. 13908, којим се акционзрском друштву „Стражилово“ из Сремских Карловаца, враћа 136.753.50 дин., наплаћених на име уговорне таксе. Изјављујући тужбу Државном Савету, Главна Контрола је истакла следеће наводе: Генерална Дирекција Посредних Пореза, решењем својим од 14 ШИ. ове године Бр. 13908 решила.