Економист
12
Најзад одредба чл; 49. пореског закона је општа и као таква она се односи на све радње без разлике, како оне, које се порезују по оцени пореског одбора, тако и на оне, које воде уредне трговачке књиге и које се порезују по биланСу, па се према томе по њој мора поступити и у случају банке, која је овде у питању.
Са свих ових разлога молим Државни Савет, да решење Генералне Дирекције изволи поништити“.
Решавајући овај случај по тужби, Државни Савет поништио је горње решење Министра Финансија, пресудом својом од 20. новембра 1925. год. Бр. 41906 са ових разлога: „да отужбено решење не одговара закону, у колико се односи на разрезивање пореза банчине циглане на принос од радње, пошто се из акта овог предмета види, да је тужилачка банка задужена на исту циглану порезом на принос од зграда. Према томе, тужилачка банка није могла бити задужена двема врстама пореза на принос на један исти порески објекат. без обзира на то, да ли је тужилачка банка кирију од зграда унела у биланс као расход или не. Остали наводи у тужби су неумесни“.
Као што се из ове пресуде Државног Савета види, он се, сасвим правилно, није ни упуштао у расправу питања, да ли је тужилачка банка кирију од своје сопствене зграде показала по билансу било на страни расхода било на страни прихода, већ је као главно питање у овом конкретном случају расправио само то, да ни један исти порески објекат може бити у исто време задужен двема врстама пореза на принос. Грешка пореске власти баш се у томе и састојала, што је она главно питање у овоме случају схватила питање које се односи на унашање извесних позиција расхода у биланс, а није схватила као главно питање ово у погледу којега постоје жалбени односно тужбени наводи, и које је Државни Савет сада овом пресудом расправио. Овом приликом скрећемо пажњу само на то, да је Државни Савет у својим ранијим одлукама, већ у начелу расправио то питање, како се има узети у погледу порезивања код акционарских друштава. плаћени порез на принос од сопствених зграда, тумачећи смисао чл. 47, 48, 50 и 51. зак. о непосредном порезу за Краљевину Србију.
IV — Г. К књижар из Београда поднео је тужбу Државном Савету противу решења Министра Финансије (Генералне Дирекције Непосредних пореза) од 16. јуна 1925. године Бр. 15880, којим му је решењем одбијена жалба противу разреза пореза на пословни промет за 1923. год., извршеног. на основу оцене пореског одбора при београдском пореском одељењу, па је молио, да се исто решење Министра Финансија поништи као противно закону. То решење гласи: „Гене-