Економист

78

рална Дирекција Непосредних Пореза расмотрила је како жалбу и извршени разрез пореза, тако и све акте овог предмета па је нашла, да је разрез порезе, противу кога је жалба изјављена на закону основан, јер жалилац по обавези из чл. 10. става П. закона о порезу на пословни промет, није водио књигу промета, нити редовно свакога тромесечја подносио пријаву на промет и по њој порез плаћао — чл. 10. став 10: пом. закона, — те му је порески одбор на основу чл. 10. става 11. наведеног закона, сам по своме нахођењу оценио величину учињеног промета, према којој је и порезом задужен“. Из тих разлога је Министар Финансија, његову жалбу противу решења пореског одбора, одбацио као неумесну.

У своме одговору на тужбу, коју је Д. К. поднео Државном Савету противу истог решења, Министар Финансија износи следеће разлоге: „Одредбом чл. 15. став последњи закона о порезу на пословни промет, прописано је, да су решења Ген. Дир. Непосредних Пореза и Делегација Министарства Финансија донета по жалбама противу разреза пореза на пословни промет и других одлука првостепених пореских власти, заснованих на пом. закону извршна.

Према овоме, решење Ген. Дирекције Бр. 15.330/295. г. противу кога је тужба поднета, као извршно по пом. законском пропису не подлеже више ничијем расматрању и оцени па ни Државног Савета.

Да се наведени законски пропис има овако разумети (и тумачити) и примењивати и Државни Савет је стао на то гледиште у својој одлуци Бр. 35741/924.

У одговору на наводе тужиочеве Дирекција остаје при својим разлозима изложеним у пом. решењу“

Тужбени наводи су следећи: „Из разлога решења Генералне Дирекције Непосредних Пореза види се да је Генерална Дирекција одбацила моју жалбу, а разрез пореза на пословни промет за 1923. г. оснажила непушшајући се у оцену жалбених навода, о законитости оцене и правичности разреза пореза. Ово је Дирекција учинила прво зато, што вели се, нисам водио књигу обављеног промета а друго зато, што нисам подносио тромесечне изјаве, те је порески одбор вели се даље, био овлашћен, да ми одреди порез на пословни промет по својој оцени и сазнању. Једна од ових чињеница, она Прва не сшоји, а друга опет нема ослонца у закону као што се види из ових разлога:

1) Генерална Дирекција дрошзвољно шврди, да нисам водио књигу обављеног промета. Ово Дирекција не зна и не може знати, међутим доказа за ово своје тврђење у актима нема, јер ме порески одбор у смислу чл. 10. и !!. закона о порезу на пословни промет (види чл. 116. финанс. закона за 1922/23 није ни звао да поднесем књигу обављеног промета

)