Економист

74

и друге доказе за правилну оцену промета моје радње, којом би приликом порески одбор констатовао, да ли водим књигу цромеша обављеног или не.

(С обзиром на напред изложене разлоге, тврђење Дирекције да не водим књигу обављеног промета у сшвари је произвољна прешпоставка, и као таква, она је у решењу један разлог без вредности.

2) Други разлог, што нисам подносио тромесечне пријаве, не оправдава Генералну Дирекцију, да касира једну незакониту оцену и један неправилан разрез не упуштајући се у оцену жалбених навода, а то у толико пре, што постоји моја пријава за пореску 1928. годину, по којој је порески одбор имао донети оцену за целу пореску годину а не само за три месеца.

По Х ставу чл. 10. закона о порезу на пословни промет: „сви порески платци по овој уредби дужни су на крају сваког тромесечја по књизи израчунаши и плашитши овај порез, а на позив пореске власти поднеши пријаву, за коначно одмеравање овог пореза“. Из овога законског прописа јасно је, да се свака шри месеца не мора подносити пријава, него се мора плашишти порез, у противном пореска власт да може наплатити егзекутивним путем, и пошто претходно по правилу из чл. 11. закона о порезу на пословни промет прегледа књигу обављеног промета и утврди суму учињеног промета за протекло тромесечје, међутим пореске власти, без обзира на то, је ли порез плаћен или није, дужне су накрају године позвати пореске обвезнике да поднесу пријаве ради коначног одмеравања годишњег пореза, а шаква моја пријава постоји јер сам за коначно одмеравање овог пореза и без позива у почешку пореске године поднео пореску пријаву, те је пореска власт била дужна одмерити ми годишњи порез, пошто ме претходно у смислу чл. 11. закона о порезу на пословни промет, позове, да поднесем књигу обављеног промета и остале доказе о висини учињеног промета.

Порески одбор противно чл. 10. и 11. закона о порезу на пословни промет донео Je 4 оцене, од којих једну на мојој пријави поднетој за коначан разрез годишњег пореза, а три по реферату државног заступника, према чему порески одбор није ценио годишњи промеш, моје радње и није донео одлуку за коначно одмеривање пореза на пословни промеш моје радње за 1923. годину, а такав поступак пореске власти у датом случају противзакон је, те га Дирекција није могла одобрити и потврдити.

3) По ставу !1. чл. 10. закона о порезу на пословни промет може порески одбор по својој оцени и сазнању одредити порез на пословни промет, али у томе случају пореска власт оцену има да поднесе по „постојећим законима“,