Економист

75

што значи, да свака оцена пореског одбора подлежи по жалби расматрању Дирекције, ако она није донета у духу постојећих закона.

Мој случај није ни један од оних случајева побројаних у поменутом зак. пропису, те ми порески одбор није могао: одредити овај порез пре него што ме у смислу чл. 11. закона о порезу на пословни промет позове, да дам податке за правилну и закониту оцену, па ако утврди да пријављено стање не одговара стварно обављеном промету, онда тек да приступи слободној оцени.

Како је дакле по пом. зак. пропису порески одбор био дужан, да своју оцену и разрез овог пореза саобрази „постојећим законским прописима“, а он то у овом случају није учинио, јер није предходно поступио по чл. 11. пом. закона, то оцена одбора није донета у духу постојећих законских прописа, те је и са те стране незаконита, то је Дирекција није могла одобрити на основу изнетих разлога у приложеном решењу, који не стоје и немају ослонца у закону. •»

Најзад, ако би се и стало на гледиште Дирекције, да порески одбор има права, да слободно одреди овај порез, ономе, који не поднесе тромесечне пријаве, ипак у датом случају Дирекција није могла одобрити разрез за целу 1923. годину, када постоји моја пријава, на коју се ни у ком случају није могао применити одељак 11. чл. 10. закона о порезу на пословни промет, о чему Дирекција није водила рачуна при решењу ове ствари.

Схватила се постојећа моја пријава као тромесечна пријава, или као пријава за коначан разрез у смислу чл. 10. закона у сваком случају порески одбор по њој није могао поднети своју оцену пре, него што ме позове да одбору покажем књигу обављеног промета и друге доказе о промету моје радње.

Државни Савет решавајући овај предмет по тужби, пресудом својом од 26, новембра 1925. г. Бр. 37303 одбацио је горњу тужбу са ових разлога: „Државни Савет је претходно нашао да и поред одредбе чл. 15. закона о порезу на пословни промет, има места расматрању ових решења управне власти, пошто је чл. 15. закона о Државном Савету и Управним Судовима, као доцнији закон поставио опште правило, дакле општу клаузу, да све одлуке управне власти подлеже административно-судској контроли. Прелазећи на оцену главне ствари Државни Савет је нашао. да је тужбено решење на закону основано из разлога у њему изнетих, а тужбени наводи неумесни“.

Одредбе закона о порези на поновни промет су сувише формалне. Према томе, порезна власт није погрешила, кад је тужнику разрезала порез на пословни промет, потпуно по