Економист

110

"колико због компетентности тих лица и, тим самим, способ'"ности, толико и због сталности у раду која је тако потребна у државној администрацији. Реформатори иду и даље од тога, и хоће да уреде државну администрацију (и чак државу) на начин како су уређена индустриска предузећа. Тиме хоће да методе рада у администрацији прилагоде методама рада у данашњем привредном жавоту, да државу индустриализи"рају као што је живот индустриализиран и у другим областима. „Разуме се да су самим тим одбачене све могуће фикције и "за сваког је задржано само оно, што он може. Друго, ти "реформатори хоће истовремено да искористе и развију актив'ност и самосталност при раду, да употребе спонтане друштвене снаге и да их изазову и васпитају. Они нарочито верују у личност и траже свуда да има водену улогу спо"собна и активна личност и с друге колаборацију свих лица која учествују у послу, као иначе и колаборацију самоуправних органа и државе. Они хоће не само да државу ослободе извесних послова, предајући их друштву, и задржавајући само за државу контролу, већ баш да сам народ, само друштво буде способно за активан рад и да је баш то главни циљ једне разумне политике.

Али и ова, оваква активност појединаца и спонтаност друштва, за њих су научни постулати. Насупрот идеологији свемоћи закона, једној романтичарској идеологији, како смо је ми назвали у своје време, или утопистичкој, како је назива Фавареј, они стављају једну чисто научну идеологију, и то непосредно у смислу позитивизма. И они су у томе у праву у многоме, и то свакако чини једну здраву и корисну корекцију ранијих метода — јер позитивизам је начелно у праву до извесне границе, као и у свима другим питањима. Алн они су у праву баш и у томе, што потврђују активност и спонтаност друштва у смислу позитивизма. Јер нико други него вођ неопозитивизма у Француској, генијални социолог Дирхајм је тај, који потврђује сопзеп5ди5 социјалних факата, спонтану солидарност међу деловима друштва и да држава не може ништа сама преко тога и изван тога. Општи интерес који она има да заступа је спонтани сопзепз5из, спонтана сагласност међу појединим деловима.