Економист

111

Али та два момента или та два гледишта у својој примени не одвајају се оштро једно од другог, већ се преливају и прелазе једно у друго. Тако на пр. кад се пође од гледишта индустриализације државне администрације, онда се нужно, под данашњим социалним условима, мора да призна активност индустрије и, последица тога, одговорност лична што строжија и сигурнија. И обрнуто кад се пође са једног чисто моралног гледишта активности и одговорности индивидуе, онда се нужно мора тражити реализам у извођењу овог гледишта у пракси, отстрањење сваке фикције и признање човека онаквог какав је, и тако ће ући у рачун и моменти „индустриализације“, т ј. који карактеришу модерни индустриски живот, а то су добра награда и учешће у добити као мотиви за рад, као и с друге стране уштеда не самоу времену, већ и уштеда саме државне касе. Индустриализација мора признати моралне факторе као важне; идеалистичко гледиште мора признати материалне. Разлика, која ће се појавити међу њима, биће више по наглашавању момената него по садржини. Ова појава је слична да се са гледишта економисања људског рада и са гледишта продухтивности његове данас потврђује потреба спровођења солидарности међу класама, њихова кооперација при раду у место раније подвојености на више и ниже, њихово помирење које је у интересу једне и друге стране, капиталиста и радника. Веза међу овим гледиштима је у признању моралних фактора првог, економског гледишта, и признању материалних другог, идеалног (солидаристичког). Разуме се да то никако не значи да су она подједнако оправдана и доследна, до краја замишљена, већ да се на терену практичном додирују и спајају.

Овакве реформе имају још и друге карактеристике. По њима, не само да се обезбеђују чиновници од самовоље политичких органа, већ они добијају једну активну улогу, чак и улогу да активно учествују у вођењу послова, у њиховом сопственом бирању и авансовању и T. JI.

Шта то значи» Очевидно, то значи једно демократисање државних институција, али у једном вишем и дубљем смислу, и то нарочито по последњој ствари, веће активности чиновника. Ту активистичка концепција демократије, по којој има да се еманципује индивидуа способна за рад активна и одго-