Економист

114

форма, у начелу, служи као једно средство за обезбеђење правне државе, јер у истини такве реформе обезбеђују правност у више праваца или више момената. Шардон поставља питање: „Како ће се организирати његове (народне) јавне функције; како ће се у свакодневном социалном животу осигурати администраторима довољна слобода рада и следствено да им се наметне одговорност за функције; како да се министрима резервише потпуност контроле и нужне одлуке да би народ могао, преко својих министара, да замени своје погледе администратора; како да се организира административна власт поред политичке, одржавајући нужну потчињеност административног еламента политичкомг“ Он одговара да има да се строго одвоји политичка од административне, техничке функције. „Изабрани министри, сенатори, посланици, генерални саветници, саветници општински имају једини квалитет да одреде политику земље и да донесу, под својом одговорношћу, у одлукама администратора, измене које сматрају за потребне. Они сами држе и врше власт политичку: они треба да буду једини политички функционери земље. Нема више хибрида који живе истовремено на рачун атрибуција политичара и администратора, амалгамујући на начин више или мање окултан и без стварне одговорности, политику са администрацијом: следствено, неће више бити префеката.“ · Јер, ваља имати на уму, да Шардон сматра да је немогућа свака озбиљнија реформа и чак може бити свака изборна реформа, ако се не почне са ослобођењем од „началничког празноверја“ — оно што смо чули напред.

„Али ми немамо само више да се бавимо упрошћавањима, диктованим рапидношћу комуникације; реформа коју ми. захтевамо одлучнија је; ми хоћемо да Француска утврди и примени у својој администрацији неизбежне последице парламентарног режима. Овај режим нема за предмет супституцију, помоћу разних плебисцита индиректних и тогсејез, више суверена привремених једном сталном сувереном;) министар републиканац није дванаестина цара м, у нашој демократији, концепција власти, подела ове власти између хиљаду политичких функционера и осам сто хиљада функционера административних не могу бити исти као у Царству. Без сумње Парламенат претставља народ и, под контролом парламента,