Економист

118 по овом, последњем елементу, у колико администрација и санкција нису добро уређени или у колико их је теже уредити, кад је њихов број страховито нарастао. Вредност је дакле више негативне него позитивне природе, особито кад се не иступи из вида да ће организирање контроле над децентралисаним функцијама наићи на тешкоће. Према томе везу између законитости и ових рефорама ваља тражити у другим моментима и у другом значењу и смислу (по другој страни) ове врсте децентрализације.

Њу треба тражити што се овим реформама обезбеђује сигурна и већа одговарност министром — тим што се његова функција и сваки његов акт јасно подвајају од функције и аката стручних органа, као и тиме што се његов рад смањује, па се може тражити већа пажња у раду, — каои такође с друге стране одговорност чиновника која, законска, постаје строжа, и проширује се као посредна.и на успех, резултат рада (посредством унапређења, награде и т. д.) једно и друго као корелатив веће слободе и активности која им се даје. Ферол је добро запазио значај ове посредне одговорности, или „личне“ како ју је он обележио.') Али реформе захватају још више. Тиме самим што се надлежност стручних органа проширује и што се може на тој основи да знатно прошири, обезбеђује се већа законитост (заједно са сталношћу у вођењу послова), јер су стручни органи објективнији. Најзад · рационално подвајање контроле од административног, техничког рада, не значи ли да се тиме подвлачи и изводи, у чистој, најрационалнијој и најефикаснијој форми, оно што чини суштину парламентарног система. Тај моменат је добро запазио Штардон.

Шардсн мисли да се оваквим реформама не само добија чисто технички или практично у опште, у најширем смислу речи, већ се добија чисто у правном погледу. (Он, на име мисли да се на овај начин утврђује парламентарни систем. Он то нарочито не развија и не подвлачи, и више се брани од напада. Због тога и не доспева до идеје да оваква ре-

") Сасвим је неумесна примедба, коју на пр. ставља Алберт Анри (у цитираном чланку, Полиција 1924. стр. 351), да је нешравично да одговарају грађански за добар исход послова органи, којима су иницијатива и средства законом парализована.

ЕКОНОМИСТ 8