Економист

- 184

прве формуле у погледу законодавног органа. По њој се проширује надлежност стручних органа према законодавном, и то ће бити онај главни домен примене такве формуле. И ту има да се дискутује оправданост таквог разграничења сфера рада политичких и стручних органа. И тако би се против ње могло да наведе као главни разлог да је са правнополитичког гледишта битна важносш ствари које имају да се регулишу или уреде у опште, и да су нарочито важни финансиски моменти које могу само политички органи да одмере и оцене. Не развијијући ствар даље, могли би смо рећи да је данас дошао момент кад се до извесне границе може помаћи надлежоост стручних органа у опште.

Али било како било, што се тиче проширења материалне надлежности стручних органа, у администрацији или законодавству, битан је формални момент, на име, да административни стручни органи, кад су једном добили једну одређену надлежност, која може бити баш онаква какву данас има администрација, само задржавајући за министра важније свтари, раде сама, слободно и без икаквих упутстава и директиве политичког органа, министра. Битни момент је у целој ствари да стручни органи имају слободе у раду. То је нешто рекло би се формално, али то је овде од првокласне важности. Проблем који се овде поставља јесте проблем о односу моћи међу политичким и стручним органима, проблем ослобођења стручних од политичких, проблем њихове независности према политичким, дакле проблем њихове слободе. Јасно је међутим, с друге стране, да ће политички орган имати у данашњем систему виши јерархиски положај према стручним и да, према томе, у најмању руку имају да врше коншролу над стручним органима, ако немају и нешто више од тога, (т. ј. и право активног рада). Потпуна независност стручних органа значила би порицање политичких органа и следствено промене у основи уставноправног уређења; и управо то би било немогуће, јер или има политичких органа, као шефова администрације, као посредника између парламента и стручних органз, и онда они морају вршити барем контролу, или их нема, и на њихово место су дошли генерални директори, одн. један највиши генерални директор, или један комите генералних директора који би имао задатак контроле и координације