Економист

185

рада свију појединих оделења. Али сви реформатори редом признају министре као политичке органе и признају им право контроле, или чак и нешто више од тога. И само се поставља питање како ће такав један систем практично функционисати. Јер, ако министар може сам да стави своју -вољу на место воље техничког органа, при раду или постављању органа, онда је питање шта вреди практично самосталност техничког органа. | Ствар стоји овако, како се то нама чини.

Ако министар не мора да објави и мотивише једну своју одлуку којом обуставља, поништава или којом замењује одлуку генералног директора, онда је јасно да морамо посумњати да ће се, с обзиром на цео дух политичког живота, важност политичко-партиских момената и циљеве политичара, постићи одиста самосталност и ослобођење стручних елемената. Али, ако он мора да објави и мотивише своју одлуку, онда се зацело може поверовати да ће се то постићи Један министар ће се добро размислити пре но што се одлучи да пред целим светом донесе једну одлуку супротну оној стручних лица која су стална на једном послу и добро познају ствар. Међутим не треба претеривати и закључити, као критичари оваквог подвајања надлежности политичких и стручних органа, као на пр. Шац, да ће онда постати стручни органи прави суверени и да ће министри изгубити сваку власт и бити сведени на једну формалну, репрезентативну функцију. Ствар је сложенија и друкчија него што мисле ти критичари. Одмах на први поглед ми можемо констатовати ако погледамо на данашњу одговорност министара, одговорност правну, за повреду закона (кривичну и грађанску), да министри у ствари не одговарају или ретко кад одговарају – или, управо, да њихова одговорност не зависи толико од објективних чиниоца колико од партиских. Кад тако стоји ствар са одговорношћу правном, законском, изгледа да би у толико пре могла тако стајати у погледу моралне одговорности која се односи на успех и на целисходност рада. Јер морамо признати прво, да у свима социалнополитичким питањима има извесна релативност која се не може потпуно савладати и да одлучује у крајњој линији резултат предузетих мера; и друго. да понекад може широки и интуитивни поглед једног лаика да погоди боље ствар, него