Економист

189

и у њихове руке концентрисали власт, и зашто не и ово и оно ако даје добре практичне резултате Држава разуме се нема за циљ да зарађује. Али то само значи, као што смо то напред показали, да она не предузима извесне послове да заради, већ зато јер сматра да је то у интересу општем; никако међутим не значи да она неће водити рачуна о рационалности послова, у сразмери труда и трошкова и резелтата, без обзира да ли ће се они моћи да мере цифрама или на који други начин. Но ствар је у томе докле се они иу којој мери могу применити. Питање дакле није да се индустриализација прими или одбаци, већ да се одреди мера и граница индустриских метода.

Исто тако, ко гледа отвореним очима у ствари, не може превидети и друге неке практичне моменте. Тако на пр. државне финансије можда неће моћи, бар докле се реформе не уведу у потпуности и за извесно време, док њени приходи не порасту услед њене-рационалније организације, да подносе терет онако великих награда особља какво оно може да добије у приватним предузећима. Још важније је момент, да ће због великог броја чиновника, правила о регрутовању и унапређивању чиновника наићи на извесне тешкоће.

Тако на пр. не може се желети да се директори и чиновници мењају сваки час, чим се нађе који способнији. Ако се тражи да се уводе људи с поља, не тражи се истовремено и да се често мењају. Међутим има начина уклонити штетне последице, што је шефу, доведеном с поља, потребно извесно време да би ушао у своју нову дужност. Можемо се потпуно сложити са тим да је интерес државе да у служби задржи што је могуће дуже своје искусне органе, ако се обезбеди сарадња млађих елемената од вредности, не само осигуравајући им будућност, већ чак стављајући их на највиша упражњена места, ако су за њих способни'). Затим је сасвим разумљиво да је у основи погрешно, ако се мисли да се хронометража може увести у свима државним пословима. То се можда може спровести код послова механичке природе, ако ту не стоје

1!) Алберт Анри вели (у цит. чланку ст. 349): „Интерес је државе да у служби задржи што је могуће дуже своје искусне органе, и да обезбеди сарадњу млађих елемената од вредности, осигуравајући им будућност“.