Економист

190

на супрот какви други разлози. Али не и код многобројних послова у државној администрацији интелектуалне природе. Умни напори и успеси тих напора су чисто квалитативне природе, и не могу се изразити цифрама. При раду има затим периода, и после периода велике активности, у свакој служби настају периоди прибирања, приправљања и проучавања. Како да се те ствари мере једним хронеметромг Али у принципу вредност административних послова не може се мерити само по непосредном дејству, по томе на пр. колико је ствари,

\

колико аката свршено, већ по моралном дејству на друштво!)

Ови реформатори траже, и то подвлаче као ствар првог реда, да буџетирање данашње не одговара потребама; чисто индустриским и економским једног предузећа. Али треба имати на уму да они, као на пр. Фајол, сматрају да се смисао и циљ принципа буџетирања (једногодишњости, јединства и специалности) могу одржати, и кад се уведу чисто трговачки методи билансирања у државној администрацији. Парламент би вршио и даље контролу, шта више много стварнију него што је данас врши, ако се реформише сам начин рада у скупштини и уведу потребни контролни органи. Контрола међутим је била у целој ствари. Како су, осим ове основне чињенице да парламент врши контролу, правила буџетирања техничка по својој природи, т. ј. једно средство за главни циљ ефикасне контроле, то би се она могла променити, ако се томе не противе извесни технички моменти. |

Индустриализација ће очвидно наћи као своју прву E основну границу политичке принципе, на којима почива један устав. То реформатори сами признају, као што смо видели, али они у примени не иду само докле смеју, и то зато што испуштају из вида важну чињеницу да извесне ствари почивају на политичким традицијама, на односу сила, на тежњи за моћи, а не на рационалности и рентабилности. Шац иде дотле да би концентрисао једну огромну власт у руке председника министарског савета. Може се дискутовати лако о скромном Шардоновом предлогу, по коме ће министар председник имати задатак јединства и координације међу министарствима; што се тиче Шацовог предлога, по коме су министри

у) У том смислу су примедбе Алберта Анриа, ст. 348.