Економист

192

јеревом имају једну улугу али она није битна. Због тога присталице чистог и доследног либерализма сматрају да ће таква децентрализација наићи на исте тешкоће, на које наилази иу централизованим, бирократским предузећима) Међутим они напуштају савршено из вида да ће у таквој децентрализацији чиновници бити активнији, да је створено једно јединство у раду и слобода од бирократије и политичких елемената који се мотивишу интересима страним функцији, да има један фонд самосталан и да нису спутавани правилима данашњег строгог и бирократисаног буџетирању, да ће бити боље награђени итд. Јер све су то моменти врло важни за један пун воље и рад управљан по техничким и стварним разлозима. Разуме се да се можда неће никад постићи оно што се постиже у приватним друштвима; али довољно је, ако се поправи начин управљања и повећава продукција, кад је реч о техничкој страни. Јер ваља имати на уму да данас постоји тежња за повећањем броја државних функција и да је она неотклонима тако да остаје само наћи најбољи начин функционисања.

Трећа тачка, око које се крећу идеје реформатора је да се држава користи приватним друштвима при вршењу својих функција, чак у тој мери да им оставља слободу регулисања извесних односа, Једна идеја која за цело данас има пуно смисла, и која има основа у крајњој линији у концепцији да држава почива на друштву, и да у његовим спонтаним тежњама има свој крајњи извор. Али, практично, ваља одредити границу у којој се то сме, као што теориски ваља уду бити горњу концепцију о односу државе и друштва (јер горња формулација крије у себи једну непрецизност опасну у научном резоновању). /јрво, има функција које држава не може поверити појединцима, јер оне су тако важне да их она мора сама непосредно вршити преко својих органа. Она ће примити помоћ разних приватних друштава, у колико би она заиста могла да служе њеном циљу; она ће их чак упрегнути да раде под њеном контролом; (тако на пр. ставила у задатак трговачком реду да се стара о трговачким школама.) она ће развити „институције јавне користи“ до крајње границе замишљене са свим овим мерама које држава предузима (контрола, специална помоћ, наименовања органа) у таквом случају. Али држава сама пре свега имаће да врши такве функције. То су