Економист

212

loge bez povećanja opticaja, dakle apsolutno povećanje podloge i relativno povećanje naime da uporedo sa povećanjem podloge raste 1 oplicaj.

Prvi bi se način dao tako provesti, da država ili Narodna Banka dobiju jedan zajam u inozemsivu da ga onda upotrijebe kao metalno pokriće bez da se za protuvrijednost puste u opticaj nove novčanice. Tako bi država protuvrijednost položenog metala jli deviza mogla upotrijebiti za otplatu svog dugovanja. Oplicaj bi ostao isti, metalna podloga znatno veća a ftimebi i oplicaj percentualno bio bolje pokriven. Nu iz već izloženih razloga i obzirom na poteškoću da država dodje do inozemnog kredita, teško je ova osnova provediva.

Ostao bi drugi način, da PO sa povećanjem podloge raste i oplicaj. Tim putem ide Narodna Banka već nekoliko g0dina i osobito ga je akcenftuirala u prošloj godini. Prema stanju u mjesecu septembru 1925 Narodna Banka bila je kupila stranih deviza za jednu milijardu i dvijesto milijona dinara i za taj iznos povećala opticaj, ili za taj iznos porasla su pojlraživanja na žiro računima, a podizanjem sa ovih porastao je ili je mogao porasti i opticaj. Taj porast metalne podloge za jednu milijardu 200 milijona i ako je i oplicaj porastao za isti iznos povoljno je delovao na pokriće oplicaja. Novčanice koje su došle u opticaj uslijed nabavke deviza pokrivene su sa 100%/ pa je na ravno da to 100 postotnopokriće povoljno djeluje i na pokriće cjeloga opticaja. U jeseni prošle godine, kad je devizna zaliha iznašala jednu milijardu 200 milijona dinara, pokriće je iznašalo 37%, dok je u martu, kad je devizna zaliha bila ispod 300 milijona dinara pokriće iznašalo samo 22"%/o, iako je u septembru opticaj bio prekoračio 6 milijardi, a u martu nije iznašao nego o i po milijardi. Ove note koje dolaze u opticaj radi nabavke deviza, nisu nikakova inilacija, budući da su pokrivene devizama za 100%/,a u slučaju da se radi situacije na devisnom tržištu moraju davati strana platežna sredsiva, te novčanice opet dolaze u tresore Narodne Banke.

Prema podacima Narodne Banke, ona je ovih poslednjih godina više kupila deviza nego što je prodala: u godini 1921 za 28.173.718.27 dinara

5 5 1922 : 14.560.280.05 3

И 3 1923 2 216.460.301.22 8

ви 1994 „ 281.617.115.— a 5 1925 „ 997.191.793.06

svega 1921—25 za 828.003.202.58 ата