Економист

237

тачкама: Солуну, Сушаку (Ријеци), Ракеку (Трсту), Марибору — за извоз у Аустрију и Немачку и Суботипи—Колебији за извоз у Мађарску и Чехо-Словачку, т. ј. служе у знатној мери нашој спољној трговини. А наш извоз, према количини робе у тонама, у 2,3 пута премашују увоз. Тако у 1922 г. је било увезено у Краљевину стране робе 1,094.000 тона, ау 1993 г. 980.500 тона, а извезено из земље: у 1922 г. 1.769.400 тона, а у 1923 г, 2,854.400 тона; у 1924 овај однос се још повисио у корист извоза: увезено је било у земљу 1,016.400 тона, а извезено 3,735.000 тона.

Финансијско стање наших жељезница јавља се у следећим податцима. Расходи за грађење нових 767,6 километара изнели су од јуна 1920 г. па до краја 1925 г. око 911 мил. дин.; од тога је било покривено од 7"/, инвестиционог зајма 217,5 мил. дин., од Блеровог зајма 165,96 мил. из остатка Босанског фонда за грађење 0,6 мил, осталу суму 526,94 мил. или више од 57,8'/, свих ових расхода покривени су из редових буџетских извора.

Експлоатациони Пак приходи и расходи на жељезницама Београдске, Сарајевске, Загребачке и Суботичке Дирекције, без Љубљанске Дирекције, изнели су следеће суме у разним буџетским периддима: (Види таблицу на стр. 238.)

Како показују ови податци, пруге у државној режији донеле су дефицит, т. ј. показале су вишак експлоатационих расхода над приходима само у двама периодима, т. ј. до јуна месеца 1920. г. и то у суми свега 114 мил. динара; од јуна пак 1920. па до 31. марта 1925. г. укупни приходи премашили су експлоатационе трошкове за 1,180,3 мил. тако да је општи суфицит, или чисти приход са одбитком више реченог дефицита, износио за све буџетске периоде 1,066,3 мил. динара или 16,6'/, од опште суме прихода за све године; дакле прометни коефицијент сачинио је 83,4'/,. Али треба се сетити, да до половине 1923. г, железнице вису биле још оправљене и због тога нису радиле пуном снагом. Од овога времена — после оправке железница и финаисијско њихово стање се много поправило, тако да у буџетском периоду од 1. УН 1923. г. до 31.111 1994. г. прометан коефицијент је спао на 65,3"/, а у последњем периоду од 1. априла 1924. г. па до 831. марта 1925. г. сачињавао је 69,3"/,.